Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je, u intervjuu agenciji Beta, da „misli da će se i nova koaliciona vlada u Beogradu uveriti da budućnost Srbije leži u evroatlantskim strukturama, prvo i najpre u Evropskoj uniji i onda korak po korak kroz jačanje partnerstva s Atlantskim savezom“. „Ja bih veoma voleo da dođe do napretka u odnosima Srbije sa Evropskom unijom i u tom cilju je takođe od suštinskog značaja da Srbija sagleda da je nužno naći konstruktivno, političko rešenje za Kosovo“, istakao je Rasmusen u intervjuu za agenciju Beta.

Čelnik NATO kaže da na Zapadni Balkan gleda „kao na jedan nezavršeni posao“. „Posle kraja hladnog rata smo uspeli da ponovo ujedinimo Evropu, kroz saradnju EU i NATO smo stvorili potpuni trajni mir... Ali i dalje nam nedostaje nešto na Zapadnom Balkanu i mnoge zemlje regiona teže tome da postanu ne samo članice EU, već i NATO“, rekao je Rasmusen. I, dodao je, „kad se pogleda na geografsku kartu, mislim da Srbija pripada toj zajednici naroda koji teže ulasku u redove EU i možda takođe NATO“.

„Mudra odbrana“

Na pitanje kako gleda na to što će u novoj vladi Srbije biti i stranke koje nisu naklonjene jačanju veza sa NATO i da li možda strahuje da to može dovesti u pitanje dalje odnose NATO i Srbije, Rasmusen je odgovorio da „u potpunosti poštuje ono što će, na kraju krajeva, biti odluka samih Srba“. „Niko nije prisiljen da postane član NATO, mada su mnoge zemlje u Evropi ušle u NATO jer je to bio najuspešniji vojni savez, dobar za bezbednost i odbranu, ali i dobra snaga kad je reč o ostvarivanju reformi vojnih struktura“, dodao je Rasmusen.

On je naveo da je NATO pokrenuo novi koncept koji zove „mudra odbrana“ i koji se sastoji od udruživanja i zajedničkog korišćenja sredstava, jer je pojedinačnim državama sve teže da svaka zasebno nabavljaju skupu opremu naglasivši da veruje da bi „Srbija takođe mogla imati koristi od toga“. Rasmusen je rekao da razume da u Srbiji „možda postoji određena surevnjivost u odnosu na NATO, imajući u vidu istoriju“. „Ja razumem osećanja i brigu, ali takođe smatram da Srbi žele napredak i da gledaju u budućnost, umesto u prošlost... I to je i moj poziv da udružimo trud da se ostvari napredak na Zapadnom Balkanu, kad je reč o ekonomiji i kad je u pitanju bezbednost“, rekao je generalni sekretar NATO.

Da li je NATO zabrinut zbog Rusije i Kine?

Na pitanje da li u NATO postoji možda neka zabrinutost zbog činjenice da neki od budućih partnera u srpskoj vladinoj koaliciji žele tešnje odnose s nekim drugim svetskim silama, izvan NATO i zapadnog saveza, kao što su to Rusija ili Kina i druge, Rasmusen je stavio do znanja da ponovo želi da naglasi da je to „potpuno suverena odluka svake nacije“. „Mi snažno verujemo u temeljno načelo da svaka pojedinačna, suverena nacija ima pravo da odluči o sklapanju savezništva s nekim“, istakao je. „Mada, kad to kažem, a pogledam geografski položaj Srbije, mislim da je razumno Srbiju videti u zapadnobalkanskom kontekstu i kao zemlju koja će biti buduća članica Evropske unije“, dodao je Rasmusen.

Na pitanje da li smatra da Srbija možda može biti oštećena ako želi da uđe u EU, a možda ne bude želela da postane članica NATO Rasmusen je ponovio da je „moguće biti član EU, a ne i NATO, jer je 21 država članica obe ove organizacije, a u EU ima članica koje nisu u NATO, mada sve one imaju snažne partnerske odnose s Atlantskim savezom“. „Tu je, međutim, jedna veoma važna stvar, a to je da bi neka zemlja kandidat postala članica EU, ona mora ispuniti niz merila koja su veoma podudarna s merilima nužnim da se postane član NATO“, dodao je. Ta merila i uslovi se, prema rečima generalnog sekretara NATO, „dopunjavaju, pa kad neka zemlja ostvari merila da postane članica jedne od ovih organizacija, učinila je time takođe veoma važan korak da uđe u redove i one druge organizacije, pod uslovom da to želi, jer je to suverena nacionalna odluka“.

Rasmusen je u intervjuu Beti rekao da je „moguće“ da neka zemlja bude članica EU a da nije punopravni član NATO, da ujedno bude činilac stabilnosti i mira i da ima odlične veze s Atlantskim savezom kroz Partnerstvo za mir ili na drugi način. „Da, to je moguće, jer ima članica EU koje nisu članice NATO, ali ja sam upotrebio izraz evroatlantske integracije zato što bih jako voleo da dođe do jačanja veza između Srbije i NATO“, naveo je čelnik Atlantskog saveza.

idj/beta