Jedan vikend bio je potreban liderima Evrozone, evropskim institucijama i ministrima finansija Evropske unije da se dogovore oko mehanizma namenjenog stabilizaciji evrozone i očuvanju finansijske stabilnosti Evrope. U uobičajenim okolnostima, procedura usvajanja novih regulativa u Evropskoj uniji zahtevala bi mesece, čak i godine. Sve to govori o hitnosti i odlučnosti evrozone da, posle iskustva sa grčkom krizom i pada vrednosti evra na svetskom tržištu, odbrani i stabilizuje svoju valutu, ali i da povrati poverenje u platežnu moć članica evrozone.

„Fiskalni napori članica EU, finansijska pomoć Evropske komisije i država članica, kao i akcije preduzete od strane Evropske centralne banke, dokazuju da ćemo braniti evro po svaku cenu“, izjavio je evropski komesar za ekonomska i monetrana pitanje Oli Ren.

Cena odbrane evra

Novouspostavljeni fond „Evropskog stabilizacionog mehanizma“ biće sastavljen od 60 milijardi evra koje bi Evropska komisija obezbedila iz stabilizacionog fonda i 440 milijardi koje će biti sakupljene od bilateralnih zajmova i garancija članica evrozone. Istovremeno, Međunarodni monetarni fond učestvovaće u tom paketu sa oko 220 milijardi evra. Evrozona tim potezom želi da stvori neku vrstu „banke“ koja će da omogući pozajmice za ekonomije članica koje se nađu u problemima. Iz EU je poručeno da će aktivacija takve vrste pomoći biti rigorozno uslovljena.

Hitnost u donošenju tako odlučnih mera za stabilizaciju evra naglašena je i u telefonskim razgovorima koje je tokom vikenda američki predsednik, Barak Obama, imao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom, Nikolom Sarkozijem. Obama je tom prilikom istakao da Evropska unija ima američku podršku i saradnju u ovom kritičnom periodu.

Istovremeno sa objavljivanjem evropskog stabilizacionog mehanizma i odgovora na tržišne špekulacije usmerene protiv pojedinih članica evrozone, i finansijski zvaničnici grupe 20 najrazvijenijih ekonomija sveta održali su telefonsku konferenciju posvećenu toj krizi.

Da li će ponuđeno biti i dovoljno?

U svojevrsnoj trci s vremenom, evropski ministri finansija morali su da objave mere odbrane stabilnosti i jedinstva evrozone, što bi trebalo da trenutno utiče na stabilnost evropskog, ali i svetskog tržišta. Dogovor je postignut, ali se postavlja pitanje da li će on biti dovoljan da povrati poverenje u evro i da li će evro biti odbranjen od daljih spekulativnih opstrukcija na svetskim tržištima.

Mogućem smirivanju uzdrmanih tržišta mogla bi doprineti i konačna odluka Međunarodnog monetarnog fonda da Grčkoj, u roku od tri godine, odobri zajam od 30 milijardi evra , od koji će joj 5,5 milijardi biti odmah stavljeno na raspolaganje.

Prvi izveštaji sa azijskih berzi, posle usvajanja najnovijeg evropskog paketa mera, govore da je evro skočio za 2 procenta u odnosu na dolar, a 3 u odnosu na jen.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković