Jevrejska zajednica u Evropi suočava se sa sve većim antisemitizmom, navodi Agencija EU za osnovna prava (FRA) sa sedištem u Beču.

„Jevreji se plaše više nego ikada ranije“, kaže direktora Agencije Sirpa Rautio koja je predstavila rezultate ankete sprovedene među oko 8.000 Jevreja u 13 zemalja Evropske unije.

Skrivanje i izbegavanje iz straha

Prema izveštaju, 76 odsto Jevreja širom Evrope kaže da krije svoj jevrejski identitet „barem povremeno“, jer su zabrinuti za svoju bezbednost. Otprilike svaki treći ispitani (34 odsto) čak izbegava jevrejske događaje ili mesta, jer se ne oseća bezbedno.

Sve u svemu, 80 odsto ispitanih Jevreja smatra da se antisemitizam u njihovoj zemlji povećao u poslednjih pet godina. Komentari mržnje na internetu igrali su značajnu ulogu, a 37 odsto ispitanih reklo je da su uglavnom bili maltretirani na ulicama, u parkovima ili u prodavnicama zbog svog jevrejskog identiteta.

Situacija se pogoršala nakon masakra Hamasa

Istraživanje je sprovedeno u prvoj polovini 2023. godine, pre masakra terorista islamističkog Hamasa i drugih ekstremističkih grupa 7. oktobra 2023. u Izraelu i rata u Gazi koji je usledio.

Poređenje s dva prethodna istraživanja na istu temu iz 2013. i 2018. pokazuje da mnogi Jevreji i dalje osećaju antisemitizam na internetu i u stvarnom životu, navodi se u saopštenju.

„Evropa doživljava talas antisemitizma, delimično podstaknut sukobom na Bliskom istoku“, kaže Sirpa Rautio. Konsultacije koje je Agencija EU za osnovna prava imala sa nacionalnim i evropskim jevrejskim organizacijama početkom 2024. pokazale su „dramatično povećanje“ antisemitskih napada za više od 400 odsto, ukazala je direktorka Agencije i dodala da posledice bliskoistočnog sukoba „podrivaju teško postignut napredak u borbi protiv mržnje prema Jevrejima“.

Nemačka nije izuzetak

Prema dostupnim podacima, Nemačka ne odstupa od negativnog trenda. Istraživanje pokazuje da se 80 odsto ispitanih uzdržava od nošenja jevrejskih simbola u javnosti, barem u nekim slučajevima. Devet procenata je reklo da su bili napadnuti u proteklih pet godina, što je jedna od najviših stopa u istraživanju, a 51 odsto kaže da je razmišljalo da emigrira iz Nemačke zbog antisemitizma. To je takođe relativno veliki procenat. Ukupno u Saveznoj Republici Nemačkoj živi oko 171.000 Jevreja.

Oko 60 odsto ispitanih reklo je da je nezadovoljno naporima vlade u borbi protiv antisemitizma. Agencija za osnovna prava zato poziva da se sprovedu neki od postojećih akcionih planova protiv antisemitizma. To se ne odnosi samo na suzbijanje antijevrejskih komentara na internetu. Da bi se ublažio strah pogođenih, potrebno je, ukazuje se, više ulagati u zaštitu jevrejskih građana.