„Živimo u svetu promenjenom iz temelja, svetu u kojem Evropa odavno nije prirodni centar zbivanja. U tom kontekstu itekako postoji uverljiva pretpostavka da u takvom svetu sopstvene interese uspešno možemo ostvarivati ako ih ostvarujemo zajedno, a ne pojedinačno – i nikako jedni protiv drugih. Svi smo Evropljani – sa ove ili one strane EU“, rekao je Norbert Lamert, predsednik nemačkog Bundestaga u govoru pred srpskim poslanicima.

On je na posebnoj sednici u Domu Narodne skupštine ponovio da Nemačka pruža podršku Srbiji i celom regionu na putu ka Evropskoj uniji: „Svi imamo slobodnu volju da odlučimo da učestvujemo u velikom evropskom projektu ili da prosto odustanemo od njega. Moramo biti svesni da Evropa nije samo veliko obećanje već i velika obaveza – samo preuzimajući obaveze možemo ispuniti veliko obećanje. U tome mi Nemci želimo i dalje da dajemo doprinos i pozivamo sve koji u tome hoće da učestvuju.“

Lamert je govorio o civilizacijskom slomu koji su Nemci jednom u svojoj istoriji doživeli što je čitavom svetu nanelo ogromnu patnju. U tom pogledu je skrenuo pažnju na značaj Skupštine kao organa koji mora da kontroliše vlast, na neotuđiva prava manjina i kriterijume koje je potrebno ispuniti pre pristupanja EU. „Razumeo sam da predsednik Srbije želi da pokrene raspravu o ustavnoj reformi. Za to je najbolje mesto Skupština. Gde ako ne ovde?“

Radikali bojkotovali

Za razliku od nekih prethodnih sličnih prilika, kada su strani zvaničnici ometani u izlaganju, ovaj govor u Skupštini prošao je bez incidenata. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu bili u svojim klupama, a bojkot su objasnili činjenicom da je Nemačka jedna od prvih zemalja koja je priznala Kosovo te da zvaničnici te zemlje teraju Srbiju da okrene leđa Rusiji.

Norbert Lamert stigao je juče u dvodnevnu posetu Beogradu, a sastao se odvojeno sa predsednicom Skupštine Majom Gojković, vršiocem dužnosti premijera Ivicom Dačićem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Trebalo bi da se sastane i sa predstavnicima proevropske opozicije.

Lamert je rođen u Bohumu 1948. a od svoje 16. godine je član Demohrišćanske unije koju danas predvodi Angela Merkel. Poslanik je od 1980. godine, a predsednik Bundestaga bio je tokom tri puna saziva od 2005. godine. Na dolazećim izborima na jesen neće se više kandidovati za parlament. Njegovo ime se spominjalo i kada se razgovaralo o novom predsedniku zemlje, ali on je odbio tu funkciju.

nr/sk (dw, beta)