DW: Čini se da italijanska privreda u ovom trenutku malo obećava. Kakva je Vaša procena?

Enriko Leta: Mislim da ima mnogo više stvari oko kojih bi u ovom trenutku trebalo da brinemo, a ne samo o privredi. Tu je politička nestabilnost i nesigurnost koja je povezana sa referendumom o promeni ustava koji ćemo imati u novembru. I još povrh svega toga, tu je i izbeglička kriza koja sve jače utiče na Italiju, jer su se migracije nakon zatvaranja Balkanske rute prebacile na Sredozemno more. Tu bi trebalo dodati i privredni rast koji je u drugom kvartalu bio ravan nuli. Dakle, ukupno gledano, ima tu dosta stvari oko kojih bi trebalo brinuti, ali ipak mislim da Italija ima sposobnost i snagu, ali i šansu da se od toga oporavi. Ipak, morali bismo više da na tome radimo.

Na šta konkretno mislite kada kažete morali bismo više da radimo?

Mislim da moramo da radimo na dve stvari. Kao prvo, mi imamo veoma visok stepen utaje poreza, a kao drugo nametnuli smo visoke poreske stope, što je neophodno jer imamo visoke javne izdatke. To su veliki problemi Italije. Moramo da smanjimo, kako javne izdatke, tako i poreske stope. To su veliki izazovi, ali ja ne vidim drugo rešenje za izlazak iz krize.

Pomenuli ste da izbeglička krize veoma utiče na Italiju. Istovremeno, i Evropska unija ima gomilu problema. Da li u nekom smislu EU ostavlja Italiju samu sa svojim problemima?

Znate, problem nije u tome da jedna zemlja u određenom trenutku sama brine o svojim problemima. Uzmite Nemačku kao primer: zar se Nemačka, pre nekoliko meseci kada je primila stotine hiljada izbjeglica, a ostatak Evrope nije uradio svoj deo posla, nije osetila kao ostavljena od svih. Ovde je reč o principijelnoj stvari. Ja u EU ne vidim jasan pristup rešavanju izbegličke krize. Mi rešavamo problem za problemom, ali ne razvijamo strategiju.

Moramo da razvijemo neophodne instrumente kako bismo prebrodili izbegličku krizu, isto kao što smo to radili tokom krize evra. Tada smo izmenili sporazume, uveli Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM). Upravo takva vrsta akcije nam je potrebna u izbegličkoj krizi. Morali bismo da napravimo nekoliko izmena u sporazumima, kojima bismo harmonizovali odnos prema izbeglicama, uspostavili zajedničku obalsku stražu i graničnu zaštitu. Takve mere bi trebalo da preduzmemo.

Imate li utisak da evropska ideja nije više toliko omiljena kao nekad?

Apsolutno. Ljudi su manje oduševljeni Evropom, a posledica je da političari veruju da bi zarad glasova i oni isto tako morali da manje budu oduševljeni idejom Evrope. To znači da će biti sve manje evropskih integracija. Znate, postoje mnoge oblasti za koje ne postoji nacionalno rešenje: problemi poput borbe protiv terorizma ili odnosa prema migracionim strujama. To su doduše odvojene teme, ali zajedničko im je jedno: za obe nam je potrebno evropsko rešenje. Bez evropskog odgovora mi nemamo snažan odgovor, imamo samo političku neslogu. To je razlog zašto su populističke partije danas tako visoko kotirane. Ne postoji jasno rešenje za probleme ljudi i građani zato reaguju.

Da li ste zabrinuti zbog predstojećih izbora u više evropskih zemalja, kao na primer u Francuskoj?

Sledeće godine se održavaju izbori u Nemačkoj i u Francuskoj, najverovatnije i u Španiji. Ako tome dodamo još i referendum u Italiji, imamo pred sobom 12 meseci tokom kojih bi političari četiri velike zemlje evrozone morali da stanu iza politike koju vode. Jer ako budemo i dalje mislili da moramo da sačekamo nacionalne izbore, onda bismo stalno nešto čekali, a, iskreno govoreći, ja mislim da evropski problemi ne mogu da čekaju 12 meseci. Mi smo već u procesu dezintegracije. I ako budemo čekali na izbore u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj u septembru 2017, strahujem da u septembru 2017. više neće biti Evrope.

Premijer Italije Mateo Renci napomenuo je da bi Bregzit mogao da bude šansa za Evropu i za privredu u Evropi. Da li i Vi to tako vidite?

Mislim da je on s pravom rekao da smo svi bili protiv Bregzita. Ali, kao što je Tereza Mej rekla: Bregzit znači Bregzit. Ujedinjeno kraljevstvo ne može više da ostane na brodu i mi bismo morali ponovo da pregovaramo sa Velikom Britanijom. Sve ovo bi bila šansa kada bi 27 članica, a posebno 19 članica evrozone, dobro promislile o Evropskoj uniji i počele ispočetka. Što bi se na latinskom reklo: ex malo bonum ili svako zlo za neko dobro. Bregzit je nešto veoma loše, ali mi moramo to da iskoristimo kao šansu za novi početak.

Enriko Leta bio je premijer Italije od 2013. do 2014. Danas je dekan na Pariskoj školi za međunarodne odnose (PSIA).