„Evropa kao cilj? Budućnost globalne migracije“ – to je naziv istraživanja na kojem je od kraja 2017. godine sarađivao i Adrijan Hajerman, politolikog i sociolog, stručni saradnik na berlinskom Institutu za stanovništvo i razvoj. Institut je osnovan 2000. godine kao društveno odgovorna fondacija i danas se bavi pitanjima globalnih i regionalnih demografskih promjena.

Publikacija nedavno objavljena u Berlinu savršeno se uklapa u osnovnu delatnost Instituta. Autori, Adrijan Hajerman, Jana Arezin, Alisa Kaps i Rajner Klingholc posvetiloi su gotovo 90 stranica velikim pitanjima o migraciji: Zašto nastaje migracija? Koje su regionalne razlike? Kada je bekstvo neizbežno?

Razlozi migracije

„Migracija je oduvek postojala“, kaže Hajerman u razgovoru za DW. „Ali ranije su ljudi prvenstveno migrirali da bi živeli na nekom novom mestu“. Danas postoji nekoliko razloga za migraciju: „S jedne strane, postoje takozvane humanitarne migracije, kada ljudi beže od progona, ratova ili sličnog. S druge strane, imamo migraciju zbog obrazovanja ili spajanja porodice. Pored toga, sve je više i mešanih migracija, gde nije jasno koja je vrsta migracije u pitanju“. Hajerman podseća da su ljudi danas „mobilniji“ nego pre: „Zbog globalizacije, sve je više ljudi u prilici da migrira.“

Ekonomski faktori takođe igraju veliku ulogu. U tom kontekstu, autori se pozivaju na ogroman jaz u bogatstvu između industrijskih nacija i manje razvijenih regiona u svetu. U manje razvijenim delovima naše planete često nedostaje radnih mesta za mlade. Posledica je jasna: ljudi između 20 i 39 godina imaju posebno veliku želju da migriraju.

Brojke koje su naučnici predstavili su impresivne. Samo 2017. godine, 258 miliona ljudi smatrano je međunarodnim migrantima. To znači da su živeli van zemlje u kojoj su rođeni. Taj broj bi u narednim godinama mogao da nastavi da raste. Rezultati istraživanja vašingtonskog Instituta Galup pokazuju da bi oko 750 miliona ljudi širom sveta moglo zamisliti da se preseli u drugu zemlju ako za to dobiju priliku. To je 15 odsto odrasle populacije sveta!

Sjedinjene Države su san svakog migranta

Prema rezultatima Galupa, migracija od 33 odsto najviša je u Podsaharskoj Africi. U Latinskoj Americi i na Karibima, gde je želja za migracijom najviše porasla od 2010. godine, ona iznosi 27 procenata, a na Bliskom istoku i u severnoj Africi 24 odsto. Nasuprot tome, u različitim regionima Azije to je samo sedam do osam procenata.

Adrijan Hajerman naglašava da Evropska unija uopšte nije „destinacija iz snova“ većine migranata. Možda je, prema mišljenju tog stručnjaka, u poslednjih nekoliko godina to tako bilo „u nekim delovima Evrope“, ali ako se uzme u obzir obim migrantskih struja iz Latinske Amerike u SAD, „odmah će se uočiti da tamošnje migracije imaju sasvim drugačiji obim nego u Evropi“, tvrdi politikolog.

SAD su konstantno cilj migracija – taj trend važi širom sveta. Prema Galupu, 21 odsto potencijalnih migranata širom sveta navodi da su SAD njihova željena destinacija. To je oko 158 miliona ljudi. S druge strane, u Nemačku želi da ode 42 miliona, u Francusku 36, a u Veliku Britaniju 34 miliona ljudi.

Evropskoj uniji potrebne migracije

Razlog zbog kojeg Evropska unija zaostaje za Sjedinjenim Državama, prema autorima studije leži i u migrantskoj politici EU. Evropska unija je „najkasnije“ do velikog talasa izbeglica 2015. godine postavila sebi za cilj da što je moguće više ograniči (neregularne) migracije. Otada je značajno opao ukupan broj onih koji su tražili zaštitu. Pritom većina stanovništva EU odobrava tu politiku.

Prema jednoj studiji Evropske komisije iz 2018. godine, 53 odsto građana EU je „skeptično do negativno“ prema migraciji iz zemalja koje nisu članice EU. „To je fatalno pogrešna procena sopstvene situacije“, zaključuje se u studiji koju su uradili Hajerman i njegove kolege. Rezultati analize pokazuju da je EU potrebno sve više migranata samo zbog „očekivanog i značajnog starenja društva“. Gotovo u svim zemljama EU sve veći broj ljudi odlazi u penziju. Rezultat: u budućnosti će biti sve manje onih koji doprinose zakonskim penzionim fondovima, dok će istovremeno sve više ljudi zavisiti od tih fondova. Istovremeno, troškovi nege i zdravstvenog sistema mogli bi enormno da se povećaju.

Uprkos toj sumornoj slici budućnosti, Hajerman i njegove kolege ne žele da čitaoce svoje studije ostave bez ikakve nade. Na primer, Globalnim paktom o izbeglicama, koji je Generalna skupština UN usvojila apsolutnom većinom u decembru 2018. godine, uspostavljen je okvir za saradnju u cilju globalne koordinacije migracione politike.

A i u Nemačkoj postoje prvi skromni znaci da se „nešto pokreće“. Nakon što je Zakon o doseljavanju usvojen u martu 2019. godine, vlada u Berlinu načinila je oprezan korak ka proširenju redovnih migracionih puteva – posebno za kvalifikovane radnike.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android