Zamislite da stojite na autobuskoj ili železničkoj stanici i da vam stranac postavi pitanje na stranom jeziku, sa očajničkim, upitnim izrazom lica. Čini se da ne moli za novac, nego da nešto traži. Možda autobusku stanicu? Ili, kako da nastavi putovanje?

Većina saosećajnih ljudi otvorenog srca, sklona je da pomogne. Oni koji ne znaju jezike, nekada su za to morali da koriste „ruke i noge“ I nekim čudom, to je često uspevalo.

Danas na pametnim telefonima imamo jezičke aplikacije koje mogu da prevode s jednog jezika na drugi za nekoliko sekundi. „Kako da stignem od A do B?“ I to je čudo. Ali, s druge strane, time bi lako mogla da nestane ljudska interakcija.

-pročitajte još: Nemački jezik - karta za izlazak iz bede

Da li je u širem kontekstu prevod jezika dovoljan? Da li je prevod dovoljan za promovisanje interkulturalnog razumevanja?

Sredstvo za unapređenje razumevanja

Cilj Evropskog dana jezika koji se obeležava 26. septembra, a koji je zamisao Saveta Evrope sa sedištem u Strazburu i u saradnji sa Evropskom komisijom, jeste da podstakne oko 700 miliona Evropljana u 46 država članica Saveta Evrope da „otkriju više jezika u bilo kom životnom dobu“, navodi se na sajtu Evropskog dana jezika.

Savet Evrope je međunarodna organizacija osnovana posle Drugog svetskog rata da bi se zalagala za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Evropi.

-pročitajte još: Nastava nemačkog kao političko oružje u Poljskoj

Evropski dan jezika, koji se obeležava od 2001. proizilazi iz uverenja Saveta Evropa da je „jezička raznolikost sredstvo za postizanje većeg međukulturalnog razumevanja i ključni element u bogatom kulturnom nasleđu našeg kontinenta“.

„Svako zaslužuje šansu da iskoristi kulturne i ekonomske prednosti koje može doneti znanje više jezika. Učenje jezika takođe pomaže da se razvije tolerancija i razumevanje među ljudima iz različitih jezičkih i kulturnih sredina“, izjavio je tada generalni sekretar Saveta Evrope i evropski komesar za obrazovanje i kulturu u zajedničkoj izjavi povodom početka obeležavanja Evropske godine jezika.

Evo nekoliko interesantnih podataka sa sajta Evropskog dana jezika:

1. U svetu postoji između 6.000 i 7.000 jezika, koje govori preko sedam milijardi ljudi koji žive u više od 190 nezavisnih država.

2. U Evropi postoji oko 225 autohtonih jezika, otprilike 3 odsto od ukupnog broja jezika u svetu.

3. Većina svetskih jezika govori se u Aziji i Africi.

4. Najmanje polovina svetske populacije je dvojezična ili višejezična, odnosno govori dva ili više jezika.

5. U svakodnevnom životu Evropljani se sve češće susreću sa stranim jezicima. „Postoji potreba da se među evropskim građanima stvori veće interesovanje za jezike“.

Zanimljivo je da na sajtu primećuju da „dvojezičnost sa sobom donosi mnoge prednosti: olakšava učenje dodatnih jezika, poboljšava proces razmišljanja i podstiče kontakte sa drugim ljudima i njihovim kulturama“.

-pročitajte još: Koji je najstariji jezik na svetu?

Globalna inflacija i rezovi u kulturi

S druge strane, preko okeana, u Sjedinjenim Državama, početkom septembra 2023. je objavljeno da će Univerzitet Zapadne Virdžinije ukinuti ceo odsek za strane jezike. Naravno, to nije Harvard, ali to jeste jasan znak trenda među američkim univerzitetima i evropskim institucijama koje ukidaju svoje programe na stranim jezicima i kulturne programe.

Navodeći da postoje velike rupe u budžetu predviđene za narednih nekoliko godina, agencija Asošijeted pres primetila je da „Univerzitet Zapadna Virdžinija predlaže ukidanje 32 programa, uključujući i čitavo odeljenje za svetske jezike, književnosti i lingvistike, zajedno sa diplomskim i doktorskim studijama iz matematike, muzike, engleskog i još mnogo toga.“

Štaviše, navodi agencija, i drugi američki univerziteti i koledži doneli su slične odluke, ali „ovo je jedan od najekstremnijih primera da vodeći univerzitet vrše tako drastične rezove, posebno kada je reč o stranim jezicima“.

„U sve globalnijem svetu, građani SAD bi svojoj deci trebalo da dodaju, a ne da ukidaju mogućnosti da nauče drugi jezik“, ocenila je Benedikta de Montlar, ataše za kulturu francuske ambasade u SAD, u tekstu u „Njujork tajmsu“ 2019.

Nemački među najčešćim jezicima

Prema svežim podacima od septembra 2023. portala za učenje jezika „Berlitz“, širom sveta oko 135 miliona ljudi govori nemački kao maternji ili funkcionalni drugi jezik. Nemački je tako na 12. mestu na listi jezika koji se najviše govore na svetu, posle engleskog, mandarinskog, hindi, španskog, francuskog, arapskog i drugih…

Procenjuje se da prvih 20 jezika na toj listi govori oko polovina svetske populacije. U međuvremenu, većinu svih ostalih jezika govori samo mala grupa ljudi, što ih čini ugroženim.

U Nemačkoj su ugroženi dijalekti kao što su severno i saterlandski frizijski, kao i gornjo i donjo lužički jezici. Oni su među priznatim jezicima manjina u zemlji, koji su zaštićeni Evropskom poveljom o regionalnim ili manjinskim jezicima. Na listi su i romski, kojim govori ta manjina širom Nemačke, kao i danski koji se koristi u Šlezvig-Holštajnu. Postoje i mnogi drugi jezici koje govore velike zajednice imigranta širom zemlje, kao što su na primer turski i arapski.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.