1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Evroprajda će izgleda biti, sukoba valjda neće

3. septembar 2022.

Kroz dve sedmice bi u Beogradu trebalo da se održi šetnja u okviru Evroprajda – ona i dalje nije zvanično zabranjena. Čemu onda taktiziranje vlasti i da li bi tog dana moglo da dođe do sukoba?

Foto: Andrej Isakovic/AFP/Getty Images

Evroprajd u Beogradu je nezvanično zabranjen, ali organizatori kažu da će se sve odvijati po programu, uključujući i šetnju 17. septembra.

Nakon najave predsednika Aleksandra Vučića da će Prajd biti zabranjen zbog komplikovane političke situacije oko Kosova, usledila su i neka pojašnjenja. Najpre je objašnjeno da će programi u zatvorenom prostoru moći nesmetano da se odvijaju, i da se zabrana odnosi samo na šetnju, ali tu nije bio kraj nešto pomirljivijim tonovima.

Premijerka Ana Brnabić je, naime, navela da je to više bila „molba“ organizatorima da odustanu nego konkretna zabrana. To se uklapa u činjenicu da formalna zabrana nije ni upućena organizatorima Prajda.

Politička blamaža Srbije?

Reagovanju domaćih LGBT aktivista priključili su se i zvaničnici evropskih institucija, koji su pozvali vlasti Srbije da preispitaju odluku, a podršku Prajdu izneo je i američki državni sekretar Entoni Blinken.

Predsednik Srbije je sa zvučao nepokolebljivo, rekavši kako sa odlukama države nema igre, i da će zabrana ostati na snazi makar protiv toga urgirali Bajden i drugi svetski lideri.

Upravo u tome Zoran Gavrilović, iz organizacije BIRODI, vidi i osnovni problem: „Umesto vladavine prava, u Srbiji je slovo zakona ono što Vučić izjavi na konferenciji za štampu.“

„Javnost nije upoznata sa bezbednosnom procenom koja bi dala pravo državi da to zabrani. To se na kraju pretvorilo u političku blamažu zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji“, naglašava Gavrilović za DW.

Namigivanje desničarima

Najavu zabrane Prajda profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić vidi kao „pokušaj da se ispitaju reakcije domaće i svetske javnosti, a da se pri tome zadovolje naši desničari“.

„Imam utisak da Vučić u ovom trenutku igra za desnu opoziciju, i da nju zapravo hoće da privuče u procesu stvaranja onoga što je nazvao nekakvim Srpskim blokom, i da na taj način dodatno ojača poziciju u parlamentu i javnosti“, kaže Turajlić za DW.

Zoran Gavrilović smatra da desne i ekstremno desne organizacije „nisu toliko protiv Prajda koliko su voljne da na talasu rusofilije i putinofilije taj događaj iskoriste za povećanje rejtinga“.

„To je sada jedna nemoralna politička igra“, smatra Gavrilović.

Protesti u Beogradu protiv održavanja PrajdaFoto: Darko Vojinovic/dpa/AP/picture alliance/

Pretnje su ozbiljne

Ako se nešto ne promeni u međuvremenu, sudeći prema javnim nastupima, može se očekivati gužva na beogradskim ulicama tog 17. septembra.

Lider Dveri Boško Obradović je zapretio da će, ukoliko se Prajd ne otkaže, sto hiljada ljudi biti u porodičnoj šetnji glavnim gradom Srbije. Deo građanske opozicije takođe najavljuje izlazak na ulice, ali kao podršku LGBT manifestaciji.

Potencijal za konflikt nije bezazlen, i za sada nema odgovora na pitanje kako će se država suočiti sa tim bezbednosnim izazovom.

Potencijal za sukobe postoji, „jer je ova država dozvolila desničarima da divljaju preko svake mere“, napominje Srbijanka Turajlić.

„To što oni govore, način na koji govore, pretnje koje izgovaraju su krajnje ozbiljne, i na to niko ne reaguje. Da smo ozbiljna zemlja neko bi na to reagovao. Pri tome sam zapazila da je koliko juče uhapšen neko ko je pretio Aleksandru Vučiću na Instagramu. Dakle, u ovoj zemlji je zaštićen samo Aleksandar Vučić, a svi drugi su prepušteni sebi“, kaže profesorka Turajlić.

Nama su zaista potrebni politički dijalog i sučeljavanje, primećuje Zoran Gavrilović, ali ne na ulici. „Analiza medija sa nacionalnom frekvencijom pokazuje da tamo Evroprajd uopšte nije tema. Mediji su zatvoreni, legalizuju propagandu vlasti, i u takvoj situaciji ljudi izlaze na ulicu.“

„Tako da zaista postoji potencijal da 17. septembra dođe do nemilih scena, i o tome ko ima kakva prava će se na žalost odlučivati na ulici umesto u institucijama“, upozorava Gavrilović.

Sramota za vlast

Srbijanka Turaljić primećuje da bi se na ulici našla grupa ljudi koja misli da su ljudska prava jako važna, i druga grupa koja „priziva neku vrstu fašizma u kojoj oni određuju šta sme, a šta ne sme“.

Ona smatra da se incidenti mogu izbeći ako policija uradi svoj posao, ali da je već sada jasno da će Prajda biti i da se navodna zabrana neće poštovati.

„To je samo još jedna sramota vlasti, ali mi smo već navikli da Aleksandar Vučić izgovara niz neistina, a onda sutradan kaže da to nikada nije rekao. Verovatno će i za ovo reći da nije rekao zabrana nego da je to bio nekakav predlog“, dodaje ona.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi