Evropska komisija je, prema pisanju lista Velt am Zonntag, plaćala nevladinim ekološkim organizacijama za kampanje protiv nemačkih kompanija. To proizlazi iz tajnih ugovora u koje je ovaj list imao uvid.

Navodno su se briselski zvaničnici i aktivisti dogovarali - sve do najsitnijih detalja. Cilj je bio da se javnost ubedi u klimatsku politiku Evropske unije – a zauzvrat su se nevladinim organizacijama plaćale milionske sume - poreskog novca.

Pojedine nevladine organizacije navodno su dobijale i do 700.000 evra.

Novac poreskih obeznika za tužbe protiv elektrana

Tako je, primera radi, nevladina organizacija ClientEarthtrebalo da uvlači nemačke termoelektrane na ugalj u sudske procese kako bi se „povećali finansijski i pravni rizici" za njihove operatere. Za to je, prema navodima lista, ta organizacija dobila 350.000 evra.

Organizaciju Friends of the Earth su, prema istom izveštaju, službenici Komisije angažovali da se bori protiv trgovinskog sporazuma Mercosur između Evrope i Južne Amerike.

Druge grupe dobijale su novac za uticaj na poslanike Evropskog parlamenta uoči glasanja o sredstvima za zaštitu bilja i hemikalijama.

Tajni ugovori iz 2022. godine

Sporni tajni ugovori potiču iz 2022. godine, a nevladine organizacije su novac dobile 2023. U njima je Evropska komisija precizno navela šta očekuje od aktivistkinja i aktivista u zamenu za dodeljena sredstva. Među tim zahtevima su, na primer - određeni broj pisama za lobiranje, objave na društvenim mrežama i sastanci sa poslanicima Evropskog parlamenta.

„Žalosno je što su bivši članovi Komisije Virdžinijus Sinkjevičijus i Frans Timermans odobravali paušalne subvencije organizacijama koje su u svoje radne programe ugradile radikalne akcije, prikriveno političko lobiranje i vršenje pritiska na donosioce odluka", izjavila je za Velt am Zontag poslanica CSU u Evropskom parlamentu Monika Holmajer.

„Posebno me je uznemirilo to što su planovi podrazumevali subverzivne akcije kojima bi se poljoprivredna gazdinstva, pa čak i termoelektrane na ugalj, putem tužbi i drastičnog pooštravanja obaveza dokazivanja, primorali da odustanu od svoje delatnosti", naglasila je Holmajer.

Frans Timermans (rođ. 1961)je holandski političar i u prethodnom sazivu Evropske komisije pod vođstvom Ursule fon der Lajenbio je od decembra 2019. do avgusta 2023. potpredsednik Evropske komsije, kao i potpredsednik za Green deal i komesar za klimu.

Virdžinijus Sinkjevičijus (rođen 1990) je političar iz Litvanije - od decembra 2019. do jula 2024. bio je komesar za životnu sredinu, okeane i ribolov. Sada je poslanik Evropskog parlamenta.

„Povreda načela podele vlasti"

Bivši poslanik CDU u Evropskom parlamentu, Markus Piper, smatra da je ovakvo delovanje u suprotnosti s principom podele vlasti. Izvršna vlast EU je, prema njegovim rečima, uz pomoć aktivista prikriveno pokušala da utiče na zakonodavnu vlast, rekao je za Velt am Zontag.

Zamenica predsednice FDP-a i poslanica u EP Svenja Han izjavila je za taj list da među građanima sada ostaje utisak da Komisija troši novac poreskih obveznika kako bi promovisala isključivo sebi poželjna mišljenja.

„To ozbiljno narušava poverenje u evropske institucije." Han je pozvala Evropsku komisiju da odgovori potpunim razjašnjenjem ovog slučaja i većom transparentnošću.

Za program LIFE Brisel daje 15 miliona godišnje

Evropska komisija je do sada najavila samo neodređene „mere za uvođenje odgovarajućih zaštitnih mehanizama" – dok o ovoj temi uglavnom ćuti.

Evropska komisija podržava nevladine organizacije putem programa pod nazivom LIFE. Briselska administracija godišnje je do sada izdvajala oko 15 miliona evra za pokrivanje operativnih troškova. Trenutno su u toku pregovori o budžetu za narednu godinu, a moguće je da će 2026. još više novca biti usmereno ka aktivistima.