Ukrajini i Moldaviji treba dati „evropsku perspektivu“ – i status kandidata, izjavila je u Briselu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Kao uslov za to ona je navela „dalje važne reforme“, jer u obe zemlje postoje nedostaci u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije.

Komisija EU time je stvorila osnovu za moguću odluku država-članica. Šefovi država i vlada zemalja Evropske unije razmatrati će to na samitu 23. juna.

-pročitajte još: Ukrajina postaje EU-kandidat po ubrzanom postupku?

Rat pokazuje da su „ljudi voljni da ginu za evropske vrednosti“

Fon der Lajen je rekla da je Ukrajina jasno pokazala da poštuje evropske vrednosti i da želi da živi u skladu s njenim standardima. Rat pokazuje da su „ljudi voljni da ginu za evropske vrednosti“, rekla je predsednica Evropske komisije.

„Ukrajina zaslužuje status kandidata, a proces pristupanja je vođen zaslugama. Sada je u rukama Ukrajina oblikovanje njene budućnosti.“ Ursula fon der Lajen je pohvalila snažnu demokratiju u Ukrajini i efikasnu administraciju, koja je funkcionisala i pod stres-testom ruskog napada. Poslednjih godina Ukrajina je već usvojila 70 odsto pravila EU.

Prema preporuci Evropske komisije, Gruzija bi trebalo da dobije status kandidata tek nakon što ispuni određene uslove. Ta zemlja će, kao i Bosna i Hercegovina i Kosovo, u početku biti samo potencijalni kandidat za pristupanje.

Ukrajina, koja ima više od 40 miliona stanovnika, podnela je zahtev za članstvo u EU pre oko tri i po meseca, ubrzo nakon početka ruske invazije. Nedugo nakon toga, Moldavija i Gruzija takođe su podnele prijave za članstvo. Moldavija ima oko 2,6 miliona stanovnika, Gruzija oko 3,7 miliona.

Ukrajina i Moldavija brže od BiH i Kosova?

Status kandidata, za koji se očekuje da Ukrajina i Moldavija dobiju na samitu Unije 23. juna, znači da EU ima ozbiljne planove da otpočne pregovore o 35 pregovaračkih poglavlja – da ih jednog dana i primi.

Taj proces traje veoma različito. Finska je najbrže prošla kroz proces pristupanja – za samo tri godine. Kandidat Turska zatražila je prijem u EU pre 35 godina! Do sada nije zatvoreno nijedno poglavlje, pa su pristupni pregovori de fakto zamrznuti.

Ukrajina i Moldavija bi dobijanjem statusa kandidata prestigle Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Iako je BiH podnela zahtev za članstvo 2016, ta zemlja još nije dobila status kandidata, jer državne institucije ne funkcionišu. A Kosovo, koje nisu priznale sve države EU, nije ni moglo da se prijavi za članstvo.

-pročitajte još: Balkanski vakuum i hladni mir

Pregovori bi trebalo – ali nikako da počnu – sa kandidatima Albanijom i Severnom Makedonijom. U ovom trenutku, međutim, članica EU Bugarska blokira taj korak. Srbija i Crna Gora pregovaraju o pristupanju, uz spor napredak.

Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksandar Šalenberg je u jednom intervjuu zahtevao da se, istovremeno sa odlukom o Ukrajini, pruži novi zamah pregovorima sa zemljama Balkana. Te zemlje se, naglašava, ne smeju zaboraviti.

EU već ima problem sa uvezenim sukobima

Iskustvo pokazuje da proces pridruživanja koji bi mogao da počne za Ukrajinu i Moldaviju nije zabetoniran. U zavisnosti od podnosioca zahteva, EU je fleksibilna u pogledu kriterijuma. Pošto sve države-članice moraju da pristanu na svaki pregovarački korak, s godinama se mogu pojaviti razne prepreke i brige.

Evropska unija, međutim, ne želi da ponovi grešku iz 2004. kada je primila Kipar, iako je Turska okupirala sever države kršeći međunarodno pravo. Ponovno ujedinjenje je propalo zbog odbijanja kiparskih Grka na jugu. Taj sukob je uvezen u EU i do danas nije rešen.

Pošto i Ukrajina i Moldavija imaju teritorijalne sukobe sa Rusijom ili sa separatistima koje podržava Rusija, stvarno pristupanje još uvek je daleko. Prema sadašnjim pravilima igre, sukobi oko Donbasa i Krima (Ukrajina), kao i Pridnjestrovlja (Moldavija) morali bi prethodno da budu rešeni.

Zvaničnici EU takođe su se bavili i finansijskim izazovima. Pristupanje Ukrajine, koja je danas siromašna u poređenju sa EU, preusmerilo bi subvencije, i to s dalekosežnim posledicama po današnje primaoce u centralnoj Evropi. Sistem poljoprivrednih subvencija morao bi da se potpuno promeni, jer bi Ukrajina, koja bi bila po površini najveća zemlja EU, sa sobom donela i ogromne obradive površine. Ali to je budućnost koja će biti relevantna tek za nekoliko decenija.

Nisu svi u EU istog mišljenja

Na osnovu današnje preporuke Evropske komisije, države EU sada moraju da odluče kako dalje. Do sada su se stavovi članica Unije po tom pitanju veoma razlikovali.

Francuski predsednik Emanuel Makron je još pre nekoliko sedmica istakao da bi pregovori sa Ukrajinom mogli da traju godinama ili čak decenijama. Ni nemačke diplomate u EU nisu ljubitelji brzog pristupanja.

Prema rečima diplomata, zemlje poput Portugalije i Holandije smatraju da je davanje statusa kandidata tim državama u istočnoj Evropi – preuranjeno i čisto simbolično.

dr/br

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.