I trećim sastankom na vrhu Evropske političke zajednice, osnovane pre godinu dana u Pragu, dominirala je jedna tema, barem u javnim izjavama: odbrana Ukrajine protiv ruske agresije koja sada traje već više od 18 meseci.

Najpoželjniji partner za kratke bilateralne razgovore i ovoga puta bio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Smisao Evropske političke zajednice nije donošenje formalnih zaključaka ili izjava, već da bude svojevrsni „diplomatski bazar“. Tamo su mogući susreti onih šefova država i vlada koji se inače ne sastaju tako često. Zato u toj zajednici nije samo 27 država-članica Evropske unije, već i još deset kandidatkinja za prijem u EU, kao i deset država koje to žele da postanu.

Ukratko, zastupljene su sve evropske države osim Rusije i Belorusije. Dakle jasan je signal formata: to je antiruska koalicija.

Zabrinutost za jedinstvo Evrope

U Granadi se osećala zabrinutost da bi koalicija mogla da počne da se osipa. Iz Mađarske, Poljske, a možda uskoro i iz Slovačke, čuju se kritički tonovi kada je reč o podršci Ukrajini. Pojedine evropski diplomate, koje ne žele da im se navode imena, čak smatraju da bi to raspoloženje moglo da se proširi i na druge delove Evrope. I u Španiji, zemlji domaćinu tog sastanka na vrhu, čuju se kritički tonovi građana koji pitaju kada i kako bi trebalo da bude okončan rat u Ukrajini.

No, velika većina članica Evropske političke zajednice i dalje se zalaže za slogu i pobedu Ukrajine protiv Rusije. Pojedine zemlje obećale su Kijevu više oružja i opreme za zimu, a ukrajinski predsednik Zelenski oprezno je formulisao sledeće: „Najveći izazov koji ovde vidimo jeste očuvanje jedinstva Evrope kako bismo osigurali bezbednost i stabilnost naše zajedničke evropske kuće.“ On je, pre nego što je napustio Granadu, izrazio uverenje da će njegova zemlja uskoro početi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel ove nedelje je u intervjuima kao mogući termin prijema u EU navodio 2030, i to ne samo za Ukrajinu i Moldaviju, već i za šest balkanskih zemalja. No, Mišel je istovremeno priznao da Unija u svom sadašnjem obliku nije u stanju da primi nove članice. Zato se na današnjem (6.10.) sastanku na vrhu EU u Granadi razgovara o neophodnim reformama procesa odlučivanja, ali i zajedničkog budžeta.

Razgovori koji se nisu održali

Na sastanku Evropske političke zajednice diskutovalo se i o razvoju događaja u SAD gde bi, zbog krize u Kongresu, moglo da dođe do otezanja sa slanjem dalje pomoći Ukrajini. Bez novca koji je američki predsednik Džozef Bajden obećao Kijevu, Ukrajina ni u kom slučaju ne može da pobedi Rusiju, smatraju vojni stručnjaci. Ukrajinski predsednik Zelenski izrazio je uverenje da se i dalje „100 posto“ može osloniti na podršku Bele kuće i oba doma Kongresa.

Pored mnogih razgovora koji su održani u Granadi, veliku pažnju izazvala su dva koja nisu održana. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev nije došao na samit, mada je u Granadi trebalo da se sastane sa svojim jermenskim kolegom Nikolom Pašinjanom, uz posredovanje Francuske, Nemačke i Evropske unije.

Šarl Mišel je rekao da je „šokiran“ agresijom Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu i obećao veću pomoć Jermeniji, između ostalog i za zbrinjavanje izbeglica. Evropska unija nastoji da približi Evropi Jermeniju, zemlju koja je do sada imala bliske odnose s Rusijom.

Ni Srbija i Kosovo nisu razgovarali

Drugi neodržan sastanak je onaj kosovske predsednice Vjose Osmani i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Osmani je rekla da je Kosovo žrtva napada Srbije i da nema smisla susretati se sa „agresorom“ Vučićem. Ona je zatražila da EU najpre uvede sankcije Srbiji. Vučić je pak samo lapidarno izjavio da će kriza biti rešena i da, osim toga, želi da pregovara samo sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.

Prema kosovskom Ustavu, predsednica Osmani ima uglavnom reprezentativnu funkciju. Poslednjih nedelja porasle su napetosti između Srbije i Kosova, koje Beograd smatra svojom teritorijom.

Nakon što je pre nedelju dana ubijen jedan kosovski policajac, Srbija je navodno rasporedila dodatne trupe na granicu prema Kosovu. NATO je pojačao svoje mirovne jedinice Kfora, koje broje 3.400 pripadnika, kako bi mogao da odgovori na napetosti. Na političkom parketu u Granadi o tome se ćutalo, što je propuštena šansa.

Berbok: „Mora se nastaviti politički proces“

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Baerbock početkom ove nedelje je upozorila: „Između Srbije i Kosova ne sme da dođe do dalje eskalacije. Mora se nastaviti politički proces.“ Ona je pozvala Srbiju da smanji svoje trupe na granici prema Kosovu. Beograd pak uverava da su te jedinice opet vraćene na normalni obim.

Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc je u jednom intervjuu rekla da na Balkanu preti novi rat ako EU i NATO budu trpeli postupke Srbije. Predsednica Kosova Osmani u Granadi nije govorila u tom smislu.

I Srbija i Kosovo žele u Evropsku uniju. Srbija već pregovara o članstvu, a Kosovo je trenutno samo mogući kandidat, između ostalog i zato što njegovu nezavisnost nisu priznale sve članice Evropske unije.

Koji je smisao Evropske političke zajednice?

Uprkos malim konkretnim rezultatima, politički analitičar Stiven Blokmans iz briselskog trusta mozgova Centar za evropske političke studije, smatra da taj format labavo povezane Evropske političke zajednice ima smisla. „Pozitivna je već sama činjenica da se i dalje sastaje, da se drže otvorenim mogućnosti za susrete i moguće konstruktivne pristupe. Bez takvih susreta uopšte ne bi bilo ni takvih mogućnosti. To je ono što bi rekli zagovornici Evropske političke zajednice“, kaže Blokmans u razgovoru za DW.

Idući sastanak na vrhu sigurno će se održati – i to u Velikoj Britaniji. Tačan datum i mesto održavanja još nisu utvrđeni.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.