Prvi put od osnivanja Evropske unije desničarski i EU-skeptični populisti su na Evropskim izborima toliko ojačali da bi mogli bitno da utiču na budući pravac razvoja Unije. To bi moglo da oteža postizanje kompromisa u EU ili čak da ih blokira. Posmatrači procenjuju da će desne stranke pokušati da promene temeljni konsenzus: od zajedničkih rešenja, prema nacionalnim interesima.

Nemačka skrenula udesno

Stranke nemačke vladajuće koalicije – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – zabeležile su gubitke na EU-izborima u Nemačkoj. Pogotovo su Zeleni pali – na samo 11,9 posto, sa 20,5 odsto pre pet godina. S druge strane, značajan uspeh je, uprkos svim aferama, ostvarila desno-radikalna Alternativa za Nemačku (AfD). Ona se u nekoliko nemačkih saveznih pokrajina nalazi pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka. AfD je uspela da poboljša svoj rezultat iz 2019. Tada je dobila 11,0 odsto glasova, a sada je na 15,9 procenata – što je istorijski maksimum.

Daleko najjača stranka je Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU) koja je osvojila 30 odsto glasova. To je nešto bolji rezultat nego pre pet godina.

SPD je ostvarila do sada najlošiji rezultat na evropskim izborima s 13,9 odsto. U 2019. godini je ta stranka dobila poverenje 15,8 odsto birača. Treća stranka vladajuće koalicije, liberali (FDP), osvojila je 5,2 odsto, malo manje nego 2019.

Veliki uspeh ostvario je i novoosnovan Savez Sare Vagenkneht (BSW): prema privremenom konačnom rezultatu ta stranka koja za sebe tvrdi da nije ni leva ni desna, i koja je osnovana tek pre šest meseci, osvojila je 6,2 procenta.

Izlaznost je u Nemačkoj iznosila 64 odsto, a u čitavoj EU oko 50 odsto.

Potres u Francuskoj

Najveći potres dogodio se u jednoj od ključnih zemalja EU – Francuskoj. Tamo se, prema rezultatima tamošnjih izlaznih anketa, predviđa jasna pobeda desničarske ekstremističke stranke Nacionalno okupljanje (Rassemblement National, RN) Marin Lepen.

Ona je, prema navodima anketnih instituta Ifop, Ipsos i OpinionWay, dobila 32 odsto glasova. Na prošlim izborima 2019. RN je imala 23,3 procenta. Sada je Marin Lepen prikupila dvostruko više glasova od vladajuće Renesansne stranke predsednika Emanuela Makrona, koja je pala na oko 15 odsto. Poređenja radi, 2019. Makronova stranka dobila je 22,4 odsto glasova.

Makron najavio parlamentarne izbore

Francuski predsednik Emanuel Makron odmah je reagovao na rezultate evropskih izbora u Francuskoj i najavio raspuštanje Nacionalne skupštine. „Ne mogu da se pretvaram da se ništa nije dogodilo“, rekao je Makron u nedelju (9. jun) uveče. Zbog toga je odlučio da raspiše nove parlamentarne izbore za kraj juna. Prvi krug biće održan 30. juna, a drugi 7. jula.

EPP i Fon der Lajen pobeđuju

Prema prvim zvaničnim prognozama Evropskog parlamenta, savez desnog centra Evropska narodna stranka (EPP) s glavnom kandidatkinjom Ursulom fon der Lajen jasno je pobedio na evropskim izborima. Očekuje se da bi EPP mogla da dobije oko 181 od 720 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta. To znači da su oni ostvarili približno isti rezultat kao i na izborima pre pet godina.

Zato se Fon der Lajen, nemačka političarka iz redova Demohrišćanske unije CDU, može nadati drugom mandatu na mestu predsednice Evropske komisije, uprkos značajnom jačanju desničarskih stranaka. Nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, ona je rekla da je EPP „tvrđava“ protiv ekstremnih političkih snaga s desnice i levice.

Socijaldemokrate ostaju drugi najjači tabor u novom parlamentu s oko 135 mesta. Slede liberali iz frakcije Obnovimo Evropu koji su pali na 82 mesta, kao i dva prethodna desno-populistička stranačka saveza EKR i ID s 71 odnosno 66 mesta. Zelenima se predviđaju značajni gubici i mogli bi da završe s 54 poslanička mesta.

Za sada je još nejasno da li će i u kojoj frakciji novog saziva Evropskog parlamenta biti mesta za poslanike nemačke AfD. Ta stranka je neposredno pred izbore isključena iz frakcije ID.

Italija čvrsto u rukama „Braće“

U Italiji je, očekivano, pobedila desničarska premijerka Đorđa Meloni i njena stranka „Braća Italije“ (Fratelli d'Italia). Prema prognozi televizijskog kanala Rai, najveća stranka vladajuće koalicije osvojila je, u zavisnosti od ankete, između 26 i 30 odsto glasova, i jasno je ispred svih ostalih političkih snaga. Sledi stranka levog centra PD s 21 do 25 odsto. Populistički pokret Pet zvezdica dobio je 10 do 14 odsto, liberalno-konzervativna „Napred Italija“ (Forza Italia) 8,5 do 10,5 odsto, odmah ispred desničarske Lege s 8 do 10 odsto.

Konzervativci su najjača snaga u Španiji

Prema prognozama, opozicioni konzervativci su za dlaku postali najjača snaga u Španiji. Prema postizbornim anketama koje je objavila javna televizija, Narodna stranka (PP) osvojila je 32,4 odsto glasova i tako 21 do 23 mesta u budućem Evropskom parlamentu. Socijalisti premijera Pedra Sančeza, koji vladaju u Madridu, na kraju su dobili 30,2 odsto glasova i 20 do 22 mandata.

Prema postizbornim istraživanjima, desničarska ekstremistička stranka Voks može da očekuje 10,4 odsto glasova i šest do sedam mandata. Članica je krajnje desne grupe Evropskih konzervativaca i reformatora (ECR) u Evropskom parlamentu, koja takođe uključuje „Braću Italije“ italijanske premijerke Đorđe Meloni i desničarsku nacionalističku poljsku bivšu vladinu stranku PiS.

Tuskova Građanska platforma najjača snaga u Poljskoj

U Poljskoj je na evropskim izborima pobedila Građanska platforma premijera Donalda Tuska. Stranka može da očekuje 38 odsto glasova, prema prvim prognozama baziranim na anketama birača. Nacionalno konzervativna stranka PiS bi trebalo da dobije 34 odsto.

Konzervativci prednjače u Grčkoj

U Grčkoj je konzervativna vladajuća stranka Nova demokracija (ND) s premijerom Kirjakosom Micotakisom na čelu, postala najjača stranka na evropskim izborima. Nakon dve trećine prebrojanih glasova, došlo se do nešto manje od 28 odsto. No, to je oko pet odsto manje nego na evropskim izborima 2019. U poređenju s parlamentarnim izborima pre godinu dana, ND je izgubila čak 13 odsto glasova.

Druga najjača stranka bila je radikalno levičarski izborni savez Siriza, koji je vladao Grčkom od 2015. do 2019. godine. S oko 15 odsto, novi vođa Sirize Stefanos Kaselakis promašio je svoj deklarisani izborni cilj od „više od 20 odsto“. Socijaldemokratska stranka Pasok dobila je oko 13 odsto.

Desničarska populistička stranka Grčko rešenje (EL) ostvarila je snažne dobitke. Uspela je da udvostruči svoje glasove u odnosu na 2019. s 4,2 na gotovo deset procenata.

U Hrvatskoj HDZ (opet) pobedio

U Hrvatskoj je ponovo – kao i na nedavnim nacionalnim izborima – najviše glasova osvojila Hrvatska demokratska zajednica, 33 odsto. To joj je donelo šest poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu, dva više nego u prethodnom sazivu. Slede Socijaldemokrate s 27 odsto i četiri mesta, te Domovinski pokret i Možemo! s 8,8 odnosno 6,3 odsto glasova te po jednim mestom u Evropskom parlamentu.