Ove nedelje (9. jun) se i u Hrvatskoj održavaju izbori za Evropski parlament. Širom Hrvatske otvoreno je 6.651 biračko mesto, a otvorena su i izborna mesta za hrvatske građane u inostranstvu. Najviše ih je, čak 37, u Bosni i Hercegovini. Cela Hrvatska je jedna izborna jedinica.

Hrvatska ima pravo na 12 od ukupno 720 poslaničkih mesta. Za njih se takmiči 300 kandidata sa 25 stranačkih i nezavisnih lista, osam manje nego na prošlim evropskim izborima pre pet godina.

Na tim je izborima odziv birača u Hrvatskoj bio oko 30 posto, a sve upućuje na to da će ovoga puta izlaznost biti možda čak i manja.

Osim umora političara i birača nakon nacionalnih izbora, razlog za slabo zanimanje za evropske izbore u Hrvatskoj je verovatno i rašireno mišljenje građana da Evropski parlament i generalno Brisel služe samo za uhlebljenje političara i da obični ljudi od EU imaju slabe koristi.

Očigledno je da se do sada nije uspelo objasniti biračima koliko na njih i njihov život utiče Evropska unija.

Svetonazorske borbe

Predizborna kampanja za izbore za Evropski parlament je formalno trajala čak 45 dana, no ona se intenzivirala tek u poslednjih nedelju dana. Naime, nakon parlamentarnih izbora u aprilu nedeljama je glavna tema bilo formiranje vlade, što je evropske izbore gurnulo u drugi plan.

Već za parlamentarne izbore bilo je postavljeno relativno malo predizbornih plakata, a za ove evropske bilo ih je još manje.

No kandidati su marljivo obilazili potencijalne birače, a kampanja se dobrim delom odvijala i digitalno – druga strana medalje je da taj deo kampanje nije bio dostupan starijim generacijama koje obično ne koriste internet.

Moglo bi se reći da se kampanja dobrim delom svodila na svetonazorske borbe: s jedne strane desnica koja se zalaže za odbranu tradicionalnih i nacionalnih vrednosti od liberala i globalista, s druge strane levica koja poziva na borbu protiv radikalne desnice i za očuvanje demokratije.

Mladi su dobili sopstvenu listu

Nosilac HDZ-ove liste, premijer Andrej Plenković, vodio je predizbornu kampanju za ove izbore kao i za parlamentarne: hvalio je uspehe svoje vlade, isticao ulazak u evrozonu i Šengen, te najavljivao kontinuitet.

HDZ-ov koalicioni partner Domovinski pokret je pak isticao zalaganje za hrišćanske vrednosti, mada su njihove poruke dobrim delom bile zasenjene aferom oko glavnog kandidata Stefena Nikole Bartulice.

Naime, mediji su izračunali da je iznos njegovih kredita samo nešto manji od primanja njega i supruge, pa se postavilo pitanje od čega onda njegova porodica živi.

Stranka Možemo je naglašavala da su ovo presudni izbori na kojima se odlučuje i o budućnosti Hrvatske, a ne samo EU. A Most i partneri su pak obećavali vraćanje EU-a „hrišćanskim korenima“.

Što se tiče svetonazorske borbe, može se izdvojiti i „Fair Play lista 9“ koju čini 12 stranaka. Nosilac je Valter Flego iz IDS-a, a na 12. mestu je Milorad Pupovac (SDSS) koji je bio prilično prisutan u ovoj predizbornoj kampanji.

On je pozvao građane da podrže tu listu jer je to „građanska lista, za građane, bez ekstremizma i netolerancije, za mir i napredak u društvu, te za više demokratije u Hrvatskoj“.

Zanimljivo je da su ovoga puta i mladi dobili sopstvenu listu. Naime, poznata hrvatska influenserka 26-godišnja Nina Skočak sastavila je nezavisnu listu Gen Z na kojoj su svi kandidati mlađi od 30 godina.

Kandidati su često govorili o istim temama kao i u predizbornoj kampanji za nacionalne izbore, pa čak i o onima na koje Evropski parlament ionako nema uticaja. No isticani su i regionalni razvoj, klima, poljoprivreda, ali i borba protiv rodne ideologije koja je konzervativnim i desnim strankama već dugo trn u oku.

Inače, mnogi kandidati desnog spektra takođe su, kao i njihovi kolege iz drugih članica EU-a, najavljivali da će se boriti za „manje Evrope“, odnosno za jačanje suvereniteta nacionalnih država.

A šta kažu ispitivanja javnog mnjenja?

HDZ-ova lista bi mogla dobiti, zavisno od toga ko je sproveo anketu i kada, 5 ili 6 mandata. Na drugom mestu je lista SDP-a sa 3 ili 4 moguća poslanička mesta. Treće mesto bi mogla zauzeti lista Možemo i osvojiti jedan ili dva mandata.

Osim njih, ankete predviđaju da će izborni prag verovatno preći još samo Domovinski pokret te Most sa Suverenistima i HSP-om i dobiti po jednog poslanika.

No analitičari kažu da su moguća i iznenađenja te da sve zavisi o izlaznosti.

Ovo su četvrti evropski izbori za Hrvatsku. Prvi su održani 14. aprila 2013. godine, pre zvaničnog ulaska u EU. Tada je birano 12 poslanika, a mandat im je trajao samo godinu jer su se iduće, 2014. godine održavali redovni evropski izbori.