"U muzejskom svetu u Nemačkoj se događa revolucija", kazala je Nanete Snep, direktorka Rautenštrauh-Jest muzeja koji se nalazi u centru Kelna. Ona tek nedelju dana vodi radionicu u okviru "International Inventories Programm" (IIP); programa koji su pokrenuli Narodni muzej Najrobi i Gete institut iz Kenije. Cilj je postavka kenijskog kulturnog dobra u muzejima i institucijama širom sveta. Nakon govora francuskog predsednika, Emanuela Makrona u Uagaduguu 28. novembra 2017. počelo je novo računanje vremena: "Post-Uagadugu era", kazala je Snep izražavajući tako veliku nadu.

"Post-Uagadugu era"

Francuski predsednik je u glavnom gradu Burkine Faso obećao da će vratiti sve opljačkane eksponate zemljama iz kojih potiču. "To je bio grom iz vedrog neba" kazala je Snep, koja od januara 2019. radi u kelnskom muzeju, a pre toga je vodila Državne etnološke zbirke Saksonije. Makron je zadužio francusku istoričarku umetnosti Benedikt Savoj i senegalskog ekonomistu, Felvina Sara da napišu izveštaj o restituciji afričkog kulturnog nasleđa.

Nakon što je jedan državnik javno izrekao reč, koja je bila tabu - restitucija - i u Nemačkoj se zahuktala diskusija o povratku opljačkanog afričkog kulturnog nasleđa iz doba kolonijalizma.

Debata i u Nemačkoj

"Muzeji sada aktivno razmatraju kako bi mogli da sistematski istraže poreklo. Tema je dospela i u javnost", kazala je u razgovoru za DW Holanđanka Nanete Snep. Najveći problem je transparentnost. "Mnoge zemlje u Africi ne znaju šta se sve nalazi u evropskim muzejima." S obzirom da su susedne zemlje poput Holandije, Velike Britanije ili Francuske odavno krenule sa digitalizacijom svojih umetničkih zbirki i postavljaju ih na internetu, Nemačka se u tom smislu oseća pod pritiskom da to takođe treba da uradi.

Nanete Snep ima posebno znanje u ovoj oblasti. Ona je 16 godina radila u Muzeju Kej Branli u Parizu. "Tadašnji predsednik Žak Širak se pobrinuo za to da se svih 350.000 eksponata moglo videti u bazi podataka na dan otvaranja, 21. juna 2006."

Nema restitucije bez transparentnosti

Ne radi se samo o restituciji, već i o boljoj saradnji i boljem istraživanju eksponata. Poznati podaci odavno "nisu više dovoljni". Pojedine eksponate koji se u kelnskom muzeju mogu videti u staklenim vitrinama, u Najrobiju možete kupiti na pijaci. Tako da se radi o znanju i zadobijanju poverenja. "Postoji nepoverenje prema nekadašnjim kolonijalistima", kaže Snep. Ona smatra da vreme takođe igra veliku ulogu, jer se sada pre svega radi o "upoznavanju". Snep smatra da se geopolitički odnos moći menja. "Ravnopravna saradnja, onakva kako smo mi isprobali u IIP, je budućnost", sigurna je Snep.

Stanje u nemačkim depoima je često loše

Argument protiv restitucije je dugo bio da će se Afrikancima najbolje pomoći ako se njihovi eksponati budu čuvali u nemačkim muzejima. Ali, nemački muzeji često nisu u dobrom stanju.

Buđ i crvotočina uništavaju eksponate, a po lošem vremenu znaju da budu u vodi do gležnjeva. "Znam mnoge depoe u Evropi na koje se ne može uvek biti ponosan. Zato bismo u tom slučaju morali da nastupamo sa više skromnosti", kaže Snep. Ali, depo muzeja koji ona vodi nalazi se u zgradi izgrađenoj 2010. i u odličnom je stanju, što je takođe odlično za eksponate koji se u njemu skladište.

Drugi sastanak u Najrobiju

Krajem novembra održaće se drugi sastanak u Najrobiju. Učestvovaće još dva kolektiva: The Nest iz Kenije i SHIFT iz Nemačke i Francuske. Naučni i umetnički rezultati ovog dijaloga će 2020. i 2021. biti izloženi u Najrobiju, Frankfurtu i Kelnu u okviru projekta "Invisible Inventories" - u Kelnu, naravno u Muzeju Rautenštrauh-Jest. Direktorka ovog muzeja Nanete Snep kaže ipak da se tek na početku. "Ali", naglađava, "IIP ima veliki potencijal."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android