„Ako je verovati nemačkoj delegaciji u Briselu, savezna kancelarka Angela Merkel je sa turskim premijerom Ahmetom Davutogluom razgovarala i o rđavom stanju slobode štampe u Turskoj. To je bilo neizbežno nakon što je neposredno pred samit Evropske unije i Turske nasilno zauzet opozicioni dnevni list Zaman. No u kontekstu trenutnih pregovara s Turskom sloboda štampe nije igrala veliku ulogu“, piše Badiše cajtung.

U tom tonu je ovih dana većina komentara: sme li EU da pregovara o rešenju izbegličke krize s režimom koji brutalno guši svaku reč kritike? Poslednja meta je bio list Zaman koji doduše i dalje izlazi, ali s podobnim tekstovima koje pišu podobni novinari. Taj list je blizak propovedniku Fetulahu Gulenu koji od 1999. živi u Americi i u Turskoj raspolaže moćnom mrežom saradnika u medijima, policiji, pravosuđu… Do pre tri godine je Gulen bio saveznik sadašnjeg predsednika Redžepa Erdogana, ali se ovaj uplašio da bi propovednik mogao da pokrene niz sudskih procesa protiv njegove klike i proglasio Gulena i sledbenike terorističkom organizacijom.

„Ko u Turskoj javno kritikuje predsednika Erdogana, mora da računa da će doći na nišan poslušničkog državnog tužilaštva. Od kada je Erdogan u avgustu 2014. izabran za predsednika, došlo je do 2.000 procesa zbog uvrede šefa države. Nisu pogođeni samo novinari i urednici – i obični ljudi koji su se na Tviteru kritički izrazili o Erdoganu bivali su kažnjeni visokim novčanim kaznama“, piše Badiše cajtung.

List navodi da jedini nezavisni mediji ostaju mali levičarski listovi i – što je Erdoganu poseban trn u oku – medijski konglomerat Dogan. Njemu pripada uticajni list Hurijet s tiražom od oko 350.000 primeraka, kao i televizije Kanal D i CNN-Turk. Još dok je bio premijer, Erdogan je poslao poreske službenike u koncern Dogan, kojem je zatim naloženo da plati milijardu dolara zaostalog poreza. Ta suma je kasnije pregovorima spuštena na 400 miliona, uz uslov da glavni urednik lista Hurijet bude smenjen. Badiše cajtung zaključuje: „U međuvremenu je koncern Dogan, kao znak dobre volje, otpustio brojne druge novinare koji su bili trn u oku vladajućoj stranci AKP. Nedavno je u poslušničkom činu iz predostrožnosti na televiziji CNN-Turk ukinut jedan omiljeni tok-šou u kojem su povremeno kritičari mogli da iznesu svoje mišljenje. Ukoliko koncern Dogan sasvim poklekne, oko 90 odsto medijskog mišljenja u Turskoj biće pod kontrolom vlade.“

Erdogan uživa slušajući evropske molioce

Zidojče cajtung piše o preuzimanju lista Zaman, ali i novinske agencije Čihan. „Princip je sličan kada službe u Turskoj uzmu neke novine ili medijsku kuću na nišan: najpre se čuju optužbe da ta kuća podržava terorizam, onda se pokrene pravni postupak.“ Tako su u poslednja dva preuzeta medija prema odluci suda poslati izvršitelji koji su preuzeli kontrolu.

Dok sloboda medija u Turskoj nestaje, ova zemlja istovremeno traži brže otvaranje novih poglavlja pregovora s EU, odluku o bezviznom režimu za turske državljane već u junu, kao i dodatni novac za zbrinjavanje izbeglica. EU je spremna na sve te ustupke kako bi zaustavila dolazak izbeglica. To ovako komentariše danski list Jilands posten: „Da nema ciničnih krijumčara ljudi, otvorene Balkanske rute i kolapsa grčkog sistema azila, onda bi signal EU prema Turskoj mogao da bude jasno i glasno: ljudska prava iznad svega. I sve dok u ovom pogledu Turska ne bude uređena zemlja, nema potrebe da se u Briselu s njom razgovara. Situacija u Turskoj nije se razvijala u ispravnom smeru dok su pregovori s EU bili zamrznuti, naprotiv. Zatvaranje lista Zaman je tek najsvežiji primer napada koji bi za EU trebalo da bude povod da odbace razgovore o pristupanju Turske, a Erdogana posmatraju kao otpadnika. Umesto toga, Erdogan sada uživa slušajući evropske molioce.“

Hanoveriše algemajne cajtung piše: „Evropa mora da se prilagodi do samoporicanja ne bi li izašla u susret Turskoj koja treba da doprinese rešenju izbegličke krize. Ankara neće moći da bude partner, pogotovo ne 29. članica EU u dogledno vreme, sve dok vođstvo na Bosforu vlada smesom liberalnog tržišta i islamski ofarbane diktature. Time saradnja u aktuelnoj krizi postaje savez iz nužde, a ispunjavanje turskih zahteva od muke načinjeni ustupak.“