Najviša sudska instanca je odlučila da mehanizam za sankcionisanje kršenja principa pravne države nije protivan važećim propisima Evropske unije. Evropski sud je proglasio taj mehanizam pravno valjanim i time odbacio žalbe članica EU Poljske i Mađarske.

Mehanizmom je predviđeno da Evropska komisija zadrži sredstva iz budžeta EU namenjena zemljama-članicama koje krše prava i slobode. Mađarska i Poljska se odavno spore sa Evropskom komisijom zbog odnosa vlada tih zemalja prema sopstvenom pravosuđu, ali i prema medijima i naučnim institucijama. Posle ove presude, uskoro bi mogao biti pokrenut postupak protiv te dve države.

Evropski parlament odavno vrši pritisak

„Direktiva o kondicionalnosti pravne države“ zvanično je na snazi od početka 2021. Njom bi se postiglo to da kršenje principa pravne države i podele vlasti ne ostane više bez sankcija, ako time preti zloupotreba sredstava iz budžeta EU. Poljska i Mađarska smatrale su da je fokus novog instrumenta na njima i podnele su žalbu na donošenje te direktive Evropskom sudu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sačekala je odluku Evropskog suda, pre nego što je pokrenula mehanizam. To je dogovoreno na samitu šefova država i vlada EU u leto 2020. – Poljska i Mađarska su potom odustale od blokade odluka koje se tiču budžeta EU. Evropska komisija je naglasila da pripreme za primenu mehanizma nisu obustavljane i da neće biti zanemaren ni jedan slučaj.

Evropski parlament odavno traži od Evropske komisije da deluje, pa ju je čak tužio Evropskom sudu zbog oklevanja.

EU optužuje Mađarsku za zloupotrebu vlasti

Poljska i Mađarska sa negodovanjem su primile presudu. Odluka Evropskog suda je „napad na našu suverenost“, rekao je zamenik poljskog ministra pravosuđa Sebastijan Kaleta: „Poljska mora da brani svoju demokratiju od ucene čiji je cilj da nam uzmu pravo na samoopredeljenje“. A mađarska ministarka pravosuđa Judit Varga na Tviteru je napisala: „Odluka je živ dokaz o zloupotrebi moći u Briselu“. 

Varga je dodala je i da se radi o „politički motivisanoj presudi“, jer je Mađarska nedavno donela Zakon o zaštiti dece. Pritom je mislila na zakon koji bi decu i omladinu trebalo da zaštiti od određenih sadržaja i prezentacije seksualnosti. Kritičari tvrde da se tim zakonom marginalizuju homoseksualne i transrodne osobe time što se omladina potpuno izoluje od informacija o njima. Evropska unija je zbog toga pokrenula postupak zbog povrede ugovora o pristupanju Uniji. Taj postupak nije povezan sa pravosudnim mehanizmom.

Uskoro manje novca iz Brisela?

Poljska i Mađarska godišnje dobijaju milijarde iz zajedničkog budžeta. Taj novac vlade koriste i za to da povećaju svoju popularnost kod birača, a kritičari optužuju te vlade da utiču na pravosuđe mimo standarda Evropske unije. Ipak, verovatno ne treba očekivati da će sredstva koja pristižu u Poljsku i Mađarsku odmah biti smanjena. Evropska komisija mora prvo da razradi smernice za primenu mehanizma.

Veću težinu imaju politička pitanja. Početkom aprila su parlamentarni izbori u Mađarskoj. Pokretanje mehanizma pre izbora moglo bi da se shvati kao uplitanje u predizbornu kampanju.

Varšava je u poslednje vreme slala pomirljive signale prema Briselu. Predsednik Poljske Andžej Duda predložio je ukidanje kontroverzne Disciplinske komore za sudije, koja je već godinama predmet spora sa EU. Osim toga, Poljska je sa Češkom rešila jedan spor koji je najpre dospeo čak do Evropskog suda.

qu/djo/dd (dpa, rtr, afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.