Oni sve rade zajedno. Njegova kravata je bila iste boje kao njen sako. Zajedno spasavaju Ukrajinu, pomažu izbeglicama i brane Evropu od populista. Poruka nemačke kancelarke i francuskog predsednika bila je jasna: ništa ne može da nas razdvoji. Samo uz jak nemačko-francuski motor, Evropa može da reši, kako unutrašnje, tako i spoljne probleme. Isto kao što su pre 26 godina zajedno za govornicom u Evropskom parlamentu nastupili Kol i Miteran. Tada se radilo o istočno-zapadnom konfliktu i ujedinjenju Nemačke i Evrope. Danas se radi o izbegličkoj krizi i pretećoj renacionalizaciji u EU. Veliki izazovi – kako tada, tako i danas.

Angela Merkel i Fransoa Oland svoje uloge igraju perfektno. Oni neodlučne Evropljane podsećaju na evropske sposobnosti – spremnost na pronalaženja kompromisa i njihovo hrabro sprovođenje u delo. On u sumornim slikama upozorava na opasnost propadanja i kraja Evrope kakvu poznajemo. Sadržajno nema odstupanja i razlika. Merkelova i Oland su manuskripte svojih govora mogli i da zamene – niko to ne bi ni primetio. Verovatno su sadržaji govora prethodno dogovoreni između kancelarkinog ureda u Jelisejske palate. Stvarne razlike u mišljenjima, kada je reč o privrednoj politici, gurnute su pod tepih.

Svoju želju za vodećom ulogom nedvosmisleno su pokazali. Nacionalistima, separatistima, evro-skeptičarima i osobama koje su večito sumnjičave, jasno su poručili: „Uspećemo“. Ta kancelarkina izjava sada bi trebalo da važi i u Evropi, čak i ako joj se to ne dopada. Samo je pitanje da li će terapeutska poruka „Merkolanda“ delovati kod onih kojim je upućena, a to su evropski građani. Njihovo poverenje u Evropu bilo je poljuljano još pre izbegličke krize.

Oland i Merkelova ostali su dužni da daju konkretne predloge kako rešiti sirijsko pitanje ili razloge zbog kojih dolazi do bekstva ljudi. U narednih nekoliko dana Nemačka i Francuska bi svoju želju za vodećom ulogom trebalo da potkrepe argumentima. Naredne sedmice želja postaje stvarnost, jer na samitu šefova država i vlada članica EU mora biti donesena konačna odluka. Ostaje pitanje da li će „festival ljubavi“ iz Strazbura biti nastavljen, jer na nivou EU postoji veliki broj različitih interesa kada je reč o politici prema izbeglicama ili azilu. Uz nemačko-francusko jedinstvo bi to u najmanju ruku moglo da uspe. Bez njih to u Evropi ne bi bilo moguće.