Ne priznaju samo evropski zvaničnici, iza zatvorenih vrata, da je debakl evra samo vrh nagomilanih dubljih problema. Stvarna kriza u Evropi nije čisto ekonomske i finansijske prirode, ona više zadire u socijalne i političke razloge.

Jedan od razloga jeste da Unija, gledana izvana, izgleda kao zajednica podeljena na sever i jug, velike i male članice, poverioce i dužničke zemlje. Osim toga, međunarodni ugled i atraktivnost EU pretrpeli su štetu zbog poteškoća sa iznalaženjem verodostojnog rešenja finansijskih i političkih problema. Posebno kritični novinari iz inostranstva Evropu rado opisuju kao kontinent na zalasku sa ostarelim stanovništvom i brigom za opstanak zastarelog socijalnog modela.

Kriza kao šansa

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski u krizi vidi i određene šanse. Za njihovo iskorišćavanje neophodno je bolje strateško korišćenje postojećih resursa Evropske unije. Poljski ministar je pozvao na tešnju političku saradnju unutar EU. "Nama treba jasna struktura upravljanja i opcije za biranje političkih lidera. U ovom trenutku ličimo na multilateralne institucije sa organizovanim državama“, rekao je Šikorski.

U cilju promene aktuelne situacije logično bi bilo ujedinjenje kancelarija predsednika Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Budućeg zajedničkog predsednika mogli bi da izaberu građani na neposrednim izborima. Na taj način bi se odluke brže donosile i sprovodile, kaže poljski ministar spoljnih poslova. Predlog Šikorskog je korak dalje ka političkoj uniji obećanoj još 1992. u Ugovoru iz Mastrihta.

Demografski problem

Među najpoznatije zagovornike jedne političke zajednice spada i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji je takođe i šef evro-grupe, koju čini 17 zemalja EU, koje su usvojile evro. Junker smatra da su neadekvatan nivo političke integracije i evropske solidarnosti faktor rizika za evro.

Ipak, administraciju EU najviše zabrinjava demografski problem. U EU će do 2050. godine biti 48 miliona manje radno sposobnih ljudi. Ako se nastavi opadanje broja radno sposobnog stanovništva, stručnjaci upozoravaju i na smanjenje privrednog rasta. To znači da će biti ugroženo finansiranje socijalnog osiguranja, penzija i zdravstvene zaštite.

Autori: Ralf Bozen / Željka Bašić-Savić

Odg. urednica: Ivana Ivanović