„Baku je zapravo potpuno pogrešno mesto za opušteno slavlje“, nedvosmislen je Folker Bek, jedan od šefova poslaničkog kluba nemačke stranke Zelenih u Bundestagu. Taj političar na svojoj internet-stranici upozorava na, najblaže rečeno, nedostatke kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava u toj srednjeazijskoj državi u kojoj bi krajem maja trebalo da se održi ovogodišnje Takmičenje za pesmu Eurovizije.

Zemlja pritisaka i diskriminacije

„Azerbejdžan je diktatura u kojoj država nemilosrdno progoni opoziciju i glasove kritike, a homoseksualci su podvrgnuti teškoj diskriminaciji“, ukazuje Bek. Zeleni političar, koji se i ranije isticao u borbi za prava političkih neistomišljenika i homoseksualne zajednice u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, strahuje da bi režim u Bakuu na čelu sa predsednikom Ilhamom Alijevim mogao da ovogodišnje takmičenje iskoristiti u propagandne svrhe. On zato od učesnika i gostiju takmičenja traži da ovogodišnji Eurosong iskoriste za ukazivanje na probleme u poštovanju ljudskih prava u Azerbejdžanu.

Bek je ukazao i da je i odbor Bundestaga za ljudska prava prošle godine režim u Bakuu pozvao na pridržavanje međunarodnih normi u vezi poštovanja ljudskih prava i sloboda medija. Situacija je naročito škakljiva zbog mogućeg dolaska velikog broja pripadnika međunarodne gej zajednice na ovogodišnji Eurosong – homoseksualci su poznati kao ljubitelji tog estradnog takmičenja.

Iako su azerbejdžanske vlasti odmah nakon što je postalo poznato da će ovogodišnje takmičenje biti održano u Bakuu najavile da garantuju bezbednost gostima, pripadnicima gej zajednice, brojna kršenja ljudskih prava tog dijela populacije ne ulivaju nadu da je ta bezbednost zaista i zagarantovana i da je taj deo publike zaista i dobrodošao.

Iza Avganistana i Iraka

Istovremeno sa Folkerom Bekom oglasilo se i udruženje „Reporteri bez granica“ koje je povodom početka biranja nemačkog kandidata za Pesmu Evrovizije ukazalo na loše stanje u Azerbejdžanu. „Eurosong ne sme da sakrije činjenicu da u Azerbejdžanu vlada atmosfera straha i pritisaka“, stoji u saopštenju Mihaela Rediskea, portparola nemačkog ogranka „Reportera bez granica“.

To međunarodno udruženje kao primer neslobode izražavanja mišljenja navodi podatak da je režim predsednika Alijeva još 2009. zabranio distribuciju programa BBC-ja i Radija Slobodna Evropa. Mediji u Azerbajdžanu su najvećim delom u rukama državnih cenzora. „Protiv diktature izveštava samo nekoliko slobodnih novinara i blogera“, kaže Rediske. Po slobodama medija Azerbejdžan se nalazi iza zemalja poput Afganistana ili Iraka.

Autor: Nenad Krajcer
Odg. urednik: Nemanja Rujević