Poslednjih meseci besneo je sukob oko mogućeg Greksita, nejedinstvo oko politike spasavanja Grčke punilo je naslovne stranice. U Nemačkoj se insistiralo na strogoj politici štednje a rastao je i strah poverilaca da svoj novac više nikad neće videti. Ali u isto vreme je nekoliko poznatih ekonomista u tri vodeće američke publikacije neformalno i tiho sugerisalo da možda postoji sledeći izlaz: nemačko napuštanje evrozone.

„Fiskalna ludačka košulja“

Teorija kaže da Nemačka napušta monetarnu uniju i time oslobađa put zemljama s juga Evrope da svoja zaduženja stabilizuju znatnim smanjenjem vrednosti monete i time stave pod kontrolu i svoju ekonomiju. Pri tome se misli na Grčku, Italiju, Španiju i pod određenim uslovima i Portugaliju. Ašok Modi, sa američkog Univerziteta Prinston, tako je pisao zašto preferira Gerksit (German Exit): „Neizbežna je reorganizacija monetarne unije u narednih 25 do 30 godina“, kaže Modi za DW. „Jedino pitanje je koji je najrazumniji i najmanje razoran put.“

Modi zastupa stav da je nemački ministar finansija pogrešno spaja pitanje grčkih državnih dugova sa „eksperimentom zvanim evrozona“. „Šojbleova pretpostavka je sledeća: Ako Grčka napusti evro, onda će evrozona sa preostalim članicama funkcionisati bez problema. Šojble ne vidi problem u konstrukciji evrozone već samo u nesposobnosti Grka da slede evropska pravila igre“, kaže Modi. „Ako se ne dogodi ništa osim toga da Grčka napusti evrozonu, onda će sigurno vrlo brzo izroniti novi grčki problem. Ne može toliko različitih ekonomija biti gurnuto u monetarnu i fiskalnu ludačku košulju i taj problem će ostati.“

On smatra, kao i brojni drugi ekonomisti i kritičari evrozone, da će Italija neizbežno biti sledeći problem. „Mi ne znamo da li će Italija biti u stanju da plati svoje dugove“, kaže Modi i dodaje: „Jednostavno ne funkcioniše pokušaj da se zemlje različitih mogućnosti, različitih istorijskih preduslova i različitih kultura primoraju da budu u jednom kalupu.“ Njegov zaključak je stoga jasan – i za Nemačku i za evrozonu bi povratak Berlina marki bio najbezbolnije rešenje.

Evro nije doprineo integraciji

Ideja Gerksita umesto Greksita nije nova. Njen trag se može pratiti od 2012. Godine kada je američki investitor Džoržd Soroš na jednom blogu opisao zašto bi nemačko istupanje iz monetarne unije moglo da bude korisno: „Nemačka bi dobila sopstvenu, jaku monetu, a slabe ekonomije bi ponovo mogle da se oporave zahvaljujući znatno oslabljenom evru. Nemci bi postali bogatiji, a južni Evropljani bi bili manje siromašni.“

Ben Bernanke, bivši šef američkih Federalnih rezervi, u komentaru za institut Brukings piše da Evropa ne doprinosi rešenju grčke dužničke krize. Dok je stopa nezaposlenosti u evrozoni proteklih godina konstantno oko 11 odsto, u Americi je pala na 5,3 odsto. Bernanke piše da postoje velike razlike u evrozoni: u Nemačkoj je nezaposlenost trenutno ispod pet procenata, dok je u ostalim zemljama evro zone oko 13 procenata. „Uvođenjem evra je bilo obećano povećanje standarda i unapređenje integracije“, napisao je Bernake. No to se nije dogodilo i neće se dogoditi sve dok među zemljama evrozone postoje tolike ekonomske razlike.

Ove zemlje su, kažu analitičari, ne samo različito po efikasnosti, one imaju i sasvim različite ekonomske pretpostavke. Stoga, kako kaže Modi, nije bila vrlo pametna ideja pravljenja monetarne unije sa toliko različitim zemljama. „Unija je bila loše osmišljena i sada je prouzrokovala velike probleme.“

Bez jake političke volje da se monetarna unija održi u životu, ona će se neizostavno raspasti, upozoravaju eksperti. Modi, Bernake, Soroš i mnogi drugi saglasni su da bi u slučaju propasti evra najmanje pretrpela Nemačka. Modi pominje i varijantu sa dve valute – evra za jug i nemačke marke za sever. „No u narednih 15 godina moglo bi postojati i 15 novih moneta“, kaže on.

Preti katastrofa

Istovremeno se za reč javljaju i drugi, poput Jana Bega i Džona Rajana, profesora sa Londonske škole ekonomije, koji smatraju da bi izlazak Nemačke iz evrozone bio katastrofa. „Nakon osnivanja Evropske unije, uvođenje evra je jedno od najvećih dostignuća Nemačke u drugoj polovini dvadesetog stoleća“, kaže Rajan za DW. „Iz političkog ugla gledano, tu je investirano veoma mnogo kapitala.“ On dodaje da bi nemačko istupanje iz zone evra poslalo razarajući signal koji ostatak monetarne unije ne bi preživeo.

Ukoliko bi Nemačka napustila evrozonu, onda bi velikom brzinom to uradile i Holandija, Belgija, Austrija i baltičke zemlje, kaže Jan Beg. Kontinent bi se, prema njegovom mišljenju, slomio i zbog tih posledica bi trpeli i sever i jug. A zemlje poput Irske, Slovačke i Slovenije bi ostale u bestežinskom prostoru. „To bi imalo dalekosežne posledice za evropsku integraciju i evro. U Berlinu bi takav scenario bio shvaćen kao katastrofa.“