Kao i u slučaju tenkova, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najpre je mesecima uzalud zahtevao borbene avione.

Više evropskih zemalja koje su članice Severnoatlanskog pakta, nagovestile su sredinom maja da su spremne da isporuče Ukrajini zapadne avione, ali poslednju reč tu ima predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden – pre svega zbog toga jer je prilikom izbora tipa borbenog aviona na prvom mestu F-16, višenamenski lovački avion američke proizvodnje. Bajden je obećao da će se Vašington pridružiti grupi zapadnih zemalja koje žele da isporuče Ukrajini ovaj avion, ali je njegovo odobrenje već na samitu G7 u Japanu ipak bilo iznenađenje.

Zašto baš F-16? Taj avion koji je u upotrebi već decenijama pokazao se kao „multitalenat“. Postoji veliki broj tih aviona u nizu zemalja. Ekspert za odbranu nemačke Hrišćansko-socijalne unije (CSU), inače pukovnik u penziji, Roderih Kizeveter, procenjuje za DW ulogu koju bi F-16 mogao imati u Ukrajini: „Podrška odbrane iz vazduha, bliska podrška kopnenim snagama i mogućnost da se ruske linije snabdevanja unište duboko iza linije fronta“.

Zemljama koje bi isporučile avione važna je garancija da oni neće biti upotrebljeni iznad Rusije da ne bi bile uvučene u sukob sa Moskvom. Zelenski je to garantovao.

-pročitajte još: Borba na nebu: F-16 ili MiG-29?

Do sada bez konkretnih obećanja

Ipak, do sada ne postoji nijedno konkretno obećanje o isporuci američkih aviona. Prvo će se tematizovati obuka ukrajinskih pilota na ovom tipu aviona.

Mada britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo ne upotrebljava F-16, Velika Britanija preuzela je neku vrstu liderstva u formiranju koalicije u korist isporuke aviona Ukrajini. Kizeveter traži i od Nemačke da se uključi na sličan način, mada nema F-16.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius pokušao je da smanji očekivanja: „Tih nekoliko mogućnosti koje postoje upravo preispitujemo“, rekao je on na samitu NATO u Briselu. Dodao je da nemački doprinos neće biti „merodavan“, pošto „mi naprosto nemamo avione tipa F-16, a ne možemo znatno pomoći ni u obuci pilota“.

Izgleda da ipak postoji neka vrsta saglasnosti vlade u Berlinu i demohrišćanske opozicije, da bi trebalo da Nemačka dâ svoj doprinos. Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Mihael Rot je za nemačke medije neodređeno govorio o mogućoj „logističkoj“ ili možda „finansijskoj“ podršci. Mari-Agnes Štrak-Cimerman iz redova nemačkih liberala (FDP), koja predsedava parlamentarnom Odboru za odbranu, rekla je da bi Nemačka mogla da „učestvuje u osnovnoj obuci ili da stavi na raspolaganje svoje aerodrome kao logističke čvorove“.

Roderih Kizeveter takođe vidi moguću nemačku ulogu „u oblasti finansiranja i logistike, na primer stavljanjem na raspolaganje aerodroma, goriva i municije, te pomaganjem u obuci, stavljanjem na raspolaganje senzora, preuzimanjem točenja goriva, koordinacijom obezbeđivanja rezervnih delova i učešćem u logističkim čvorištima“. Prema njemu je „važno da se koalicija za F-16 podrži politički i idejno, kako bi posle obuke usledila isporuka bez većih odlaganja“.

F-16 ne može da promeni sve

Da li bi prisustvo tog aviona na ukrajinskom ratištu bitno promenilo odnos snaga? Vojni stručnjaci kažu da se to ne bi desilo odmah. Samo obuka ukrajinskih pilota traje od tri do šest meseci. Za dugo najavljivanu prolećnu ofanzivu ti avioni bi svakako stigli prekasno.

Državni sekretar zadužen za vojno vazduhoplovstvo u američkom ministarstvu odbrane Frenk Kendel je rekao da bi F-16 dugoročno pomogao Ukrajini, ali da nije odlučujući agens za „promenu igre“.

Rusija sve to posmatra opušteno

Trenutno Rusija pokazuje demonstrativnu ležernost. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov je izjavio da isporuka zapadnih aviona i obuka ukrajinskih pilota na njima neće pomoći Ukrajini. „Svi ti napori su potpuno beskorisni“. On je dodao da će Rusija ostvariti sve vojne ciljeve u Ukrajini.

Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov istovremeno je upozorio da bi stacioniranje američkih borbenih aviona F-16 u Ukrajini otvorilo pitanje učešća NATO u sukobu. Dodao je na „Telegramu“ da bi svaki ukrajinski napad na Krim bio posmatran kao napad na Rusiju.

Upravo to je odbacio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg: „Ukrajina ima pravo na samoodbranu. Mi pomažemo Ukrajini da ostvari to pravo“. Dodao je da time NATO i njegovi saveznici ne postaju deo sukoba.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.