„Fraunhoferovo društvo za podsticanje primenjenog istraživanja“ osnovano je u Minhenu 26. marta 1949. godine. Ideja je bila da se posle Drugog svetskog rata praktičnim istraživanjem pomogne oporavak privrede.

Društvo „Fraunhofer“ tako je postalo treća velika istraživačka zajednica van univerziteta u Nemačkoj, posle Nemačke istraživačke zajednice i društva „Maks Plank“.

Ali, „Fraunhofer“ je najpre morao da se bavi pribavljanjem sredstava. Prvi institut je osnovan tek 1954. u Manhajmu i bavio se primenjenom mikroskopijom, fotografijom i kinematografijom.

Danas 30.000 ljudi radi za sve ogranke „Fraunhofera“ u 76 instituta i jedinica. To je najveća organizacija za primenjena istraživanja u Nemačkoj.

Društvo nosi ime Jozefu fon Fraunhoferu. Taj optičar rođen krajem 18. veka u Štraubingu razvijao je dvoglede i mikroskope kojima je, između ostalog, otkrio linije spektra u Sunčevoj svetlosti.

Bio je uspešan i kao preduzetnik. Nauka i praktična primena tako su postali i uzor društva „Fraunhofer“ – naposletku, ideja je da se pronalascima zaradi novac.

Brojni pronalasci

Ljudi širom sveta možda nisu ni čuli za „Fraunhofer“, ali svakako znaju njihove pronalaske. Recimo, 1989. je jedan od njihovih instituta prijavio patent kojim se audio-podaci tako kodiraju da se mogu „kompresovati“ bez velikog gubitka kvaliteta zvuka. Do danas je MP3 ostao standard pri snimanju i prenosu audio-podataka putem interneta.

Belo LED svetlo takođe je izum „Fraunhofera“. Pre toga se kombinovala svetlost plavih, zelenih i crvenih LED-lampi kako bi se dobilo belo, a to je bilo komplikovano i skupo.

Onda je 1995. „Fraunhoferovom“ institutu za primenjenu fiziku čvrstih tela u Frajburgu pošlo za rukom da stvori „pravo“ belo svetlo. Izumi „Fraunhofera“ su i erbegovi (airbag), jastučići koji sprečavaju teže povrede pri udesu u automobilu, kao i HD televizija, ona visoke rezolucije koju danas mahom gledamo.

Samo 2022. godine su instituti „Fraunhofer“ prijavili 443 pronalaska.

Zloupotrebe budžeta?

Danas godišnji budžet tih instituta iznosi preko tri milijarde evra. Oko milijardu od toga iz budžeta daju država i pokrajine, ostalo dolazi direktno iz privrede ili iz konkursa za naučne projekte.

No, društvo „Fraunhofer“ našlo se na udaru državnih revizora u februaru prošle godine. Tvrdilo se da je „Fraunhofer“ posezao za subvencijama iako ima dovoljno sredstava.

Tadašnji predsednik društva Rajmund Nojgebauer kritikovan je jer se previše baškario na putovanjima, korišćenjem službenih vozila i troškovima reprezentacije.

Prošlog maja je Nojgebauer napustio funkciju, a u septembru je otpušten i član uprave Aleksander Kurc zbog „teške povrede obaveza“. „Fraunhofer“ od njega i Nojgebauera potražuje naknadu štete.

Možda je to sve uticalo da 75-godišnji jubilej bude obeležen skromnije nego što zaslužuje istorijat „Fraunhofera“.

jkh/nr (br)