Ona ne sme da nam kaže svoje pravo ime, jer tajnovitost je deo njenog posla. Ova 29-godišnjakinja, koja se predstavila kao Luiza, radi u Nemačkoj tajnoj službi za inostranstvo -BND.

Nalazimo se s njom u novoizgrađenom institutu, odmah pored takođe nove zgrade BND u centru Berlina. Luiza je između ostalog početkom godine, zajedno sa 50 drugih studenata, upisala master, do sada jedinstven u Nemačkoj - "Inteligence and Security Studies". Jednostavnije rečeno, Luiza će postati magistarkašpijunaže.

Pri tom, Luiza je u svojoj desetogodišnjoj karijeri, još pre master-studija, radila odgovorne poslove, takođe u oblasti međunarodnog terorizma. Šta je to što je nakon tolikog radnog iskustva privlači na ovim studijama. "To sam bezuslovno želela", odgovorila je kao iz topa ova ambiciozna saradnica tajne službe BND. Rekla je takođe da je to "jedinstvena prilika", da svoj posao preispita i s naučne strane.

Iskustvo iz skandala NSU

U dvogodišnjim studijama imaće različite mogućnosti: neće joj predavati samo pravnici koji bi trebalo da joj ukažu na to gde su granice obaveštajnog rada, već su tu i psiholozi, istoričari, eksperti za islam ili naučnici koji se bave istraživanjem ekstremizma.

Spektar tema je širok. Jedna nastavna jedinica se na primer bavi društvenim medijima, poput Fejsbuka i Tvitera, kako bi na taj način mogli pravovremeno da otkriju krizne situacije. Na jednom drugom modulu se obučavaju za kontroverzni odnos sa tzv. V-ljudima (ljudi od poverenja) , osobama od kojih tajne službe dobijaju informacije sa desno-ekstremističke i islamističke scene. Tajne službe naime svesno vrbuju ove ekstremiste i plaćaju ih kako bi dobili informacije sa tih scena i na taj način sprečili moguće napade. No, baš u skandalu oko Nacionasocijalističkog podzemlja (NSU) sumnjalo se u njihovu pouzdanost i kritikovala saradnja tajnih službi sa V-ljudima.

Ali, sada se nadaju da će se uvođenjem ovih studija ta saradnja profesionalizovati. Naime, sada su psiholozi ti koji treba da ocene kada se "ljudima od poverenja" može a kada ne može verovati.

Godinama skoro bez dodirnih tačaka

Dok je u Nemačkoj to novina, u drugim zemljama, na primer Velikoj Britaniji i SAD, već godinama postoji mogućnost da se studira špijunaža - na primer na Kraljevskom koledžu u Londonu. "Jedan od glavnih razloga za to je što dugi niz godina skoro da nije bilo dodirnih tačaka između nauke i tajnih službi", kaže profesor Jan-Hendrik Ditrih, jedan od rukovodilaca programa. "Nauka postavlja pitanja, kritikuje, analizira. S obzirom na raniju relativno strogu izolaciju tajnih službi od spoljnog sveta, to je bilo nespojivo."

No, tajne službe su u međuvremenu u Nemačkoj postale transparentnije. Time je porasla i spremnost na dijalog. "I možda se došlo do zaključka da bi naučne ekspertize mogle biti korisne za obaveštajni rad", kaže Ditrih.

Ideja se pre četiri godine rodila u Uredu kancelara. U svakom slučaju nisu želeli da kopiraju studije koje postoje u anglosakonskom prostoru. U Nemačkoj bi trebalo da se osete provzvanim prvo saradnici tajnih i bezbednosnih službi. Naime, studije su pre svih namenjen saradnicima BND, ali i saradnicima Službe za zaštitu ustavnog poretka, vojne tajne službe i Bundesvera. Ubuduće bi trebalo da se omogući studiranje i službenicima Bundestaga, ministarstava, Savezne službe za kriminal i Savezne službe za IT bezbednost.

Jedna od tema: posredovanje podataka

S obzirom da se za studentkinju Lizu otvaraju mogućnosti povezivanja i izvan BND, njen profesor u tome vidi šansu da se posreduju isti podaci. Jer, buduće rukovodeće snage u tajnim službama bi morale da znaju "gde su granice". Upravo obrada kompleksnog slučaja Nacionalsocijalističkog podzemlja je pokazala koliko je važno razumevanje među službama.

Dugoročno se čak planira da bi na ovom fakultetu mogli da studiraju i pripadnici inostranih borbenih snaga ili preduzetnici. U svakom slučaju oni neće moći da pohađaju sve studijske programe. Pojedini moduli će sigurno biti mogući samo za studente bezbednosnih službi.

"Nezavisnost je od suštinske važnosti"

Ovaj studijski program "u ovom obimu je jedinstven u Evropi", kaže Ditrih. "Jer, pokušaj da se svi bezbednosni akteri stave pod jednu kapu, na drugim mestima često propadne zbog egoizma pojedinih resora." Pa čak i ako za jedan institut postoji samo jedno savetodavno telo. A ono se ne sastoji samo od rukovodilaca službi i predstavnika Bundesvera, već takođe i od spoljnih naučnih saradnika, koji kod glasanja čak imaju većinu.

Ditrih naglašava da su svi predavači nezavisni. "Uticaj spolja bi bio atak na slobodu nastave. Jer, nezavisnost je od suštinske važnosti za naučnike. U protivnom ne mogu da normalno funkcionišu." To su prihvatili i njihovi budući klijenti, jer znaju da im više koristi nezavisna naučna ekspertiza od pukih predavanja.

Luiza bi mogla da profitira od ovog studija. Njene šanse da kasnije preuzme neku rukovodeću funkciju svakako rastu sa ovim fakultetom.

dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android