Niko nije računao s tim da će nemačka režiserka naprečac osvojiti simpatije publike i kritike. Maren Ade (ovde između glavnih protagonista filma „Toni Erdman“, Sandre Hiler i Petera Zimonišeka) je i sama bila iznenađena. Rekla je da će tek kada prođe festival shvatiti šta se u Kanu dešavalo.

Iznenađenje je pre svega to što je u pitanju nemački film sa puno humora – Nemci i humor su kombinacija koja je za mnoge nemoguća. „Toni Erdman“ nije samo dobar film sa izuzetnim glumcima; moguće je da će demontirati i taj poznati kliše.

Takmičenje za Zlatnu palmu nije završeno. U Kanu su svoja dela prezentirali i drugi dobri i talentovani režiseri, na primer, mladi kanadski genije Ksavije Dolan, koji je prikazao svoj novi film „Samo kraj sveta“. Rođen je 1989, a ovo mu je već šesti film. Već četiri filma su mu premijerno prikazana u Kanu.

Na Kanskom festivalu je prikazan i peti film Šona Pena kao režisera: „Poslednje lice“. To je drama o afričkim državama Liberiji i Sudanu, potresenim ratovima i katastrofama, u kojima se sreću jedna humanitarna radnica (Šarliz Teron) i jedan lekar (Havijer Bardem).

Iranski režiser i dobitnik „Oskara“ Asgar Farhadi je u zvaničnoj konkurenciji za prestižnu nagradu sa svojim filmom „Trgovac“. U filmu se radi o jednom mladom paru koji prolazi kroz dramatične događaje – i menja se.

Veliko interesovanje je izazvao i film poznatog holandskog režisera Pola Verhovena „Ona“. Tu Izabel Iper ima ulogu žene kojoj preti maskirani nasilnik. Verhoven je neko vreme Radio u Holivudu a sada je ponovo u Evropi.

Ako Belgijanci Žan-Pjer i Lik Darden dobiju zlatnu Palmu, biće to senzacija. Ne zato što to ne bi zaslužili, već zato što su već dva puta dobili to priznanje. U Kanu su prikazali svoj najnoviji film „nepoznata kćerka“.

Vrlo lepo je primljen i novi film Džima Džarmuša. Amerikanac (desno, pored glumaca Adama Drajvera i Golšifteh Farahani), u Kanu je prikazao film „Paterson“. U njemu se radi o svakodnevici jednog vozača autobusa u Patersonu u Nju Džersiju. Tipičan Džarmušov film: suptilan, lakonski, sa izvanrednom glumom.

Određene šanse se pripisuju i dvojim rumunskim filmovima: „Sijeranevada“ (na slici) Kristija Puijua i „Bakalaureat“ Kristijana Mungijua. Puiju proučava mehanizme modernog rumunskog društva, a služi se elementima društvene kritike i komike. Mungijuov „Opus“ govori o ocu koji je sve svoje ambicije uložio u obrazovanje svoje kćerke.

I britanski režiser Ken Louč je dobro prošao u Kanu – na slici je sa svojim glumcima. U junu će napuniti 80 godina. U filmu „Ja, Danijel Blejk“ pripoveda o starijem čoveku koji posle srčanog infarkta počinje život ispočetka. Kao i u drugim Loučovim filmovima, ovde se radi o ljudima sa ruba društva, o autsajderima Velike Britanije.

„Zaustavite puč“ i „Brazil više nije demokratija“ – pisalo je na plakatima koje su brazilski režiser Kleber Mendonsa Filjo i članovi njegovog tima nosili u Kanu. To je bio njihov protest zbog postupka oduzimanja funkcije brazilskoj predsednici Dilmi Rusef. Filjo je u Kan doneo svoj film „Akvarijus“, i dobio uglavnom dobre kritike.