Revoltirani neaktivnošću i apatijom svojih vršnjaka, studenti u Kragujevcu odlučili su da naprave filmski festival koji će da promoviše aktivizam i podstakne mlade da se aktivno bave problemima u svojoj lokalnoj zajednici.

„Kragujevac je grad u kojem živi više od 30.000 mladih. Međutim, njih manje od jedan odsto aktivno je uključeno u rešavanje lokalnih problema. To je poražavajuće“, kaže Milan Jovanović, idejni tvorac festivala „Mov(i)e Activism“.

Prva „mini-verzija“ festivala održana je 2014. godine. Potom se ideja razvijala, da bi u avgustu 2016. godine bio održan prvi zvanični filmski festival „Mov(i)e Activism“.

„Razgovarajući s prijateljima van Srbije shvatio sam da su mnogi mladi neaktivni i u drugim delovima sveta i da postoji opšta neobaveštenost mladih o tome kako mogu da utiču na svoju lokalnu zajednicu. Tada sam zajedno s njima došao da ideju da se festival održi i van Srbije“, kaže Jovanović i dodaje da je cilj da se festival prikaže u svim zemljama gde za to ima potrebe i volje.

Repertoar prilagođen lokalu

Festival tako započinje putovanje u druge države i kao filmski karavan gostuje u Hrvatskoj, Portugaliji, Španiji. Ovogodišnju sezonu završio je u Berlinu ove subote 15. jula. Teme prikazanih dokumentarnih filmova uvek su konkretne individualne ili grupne akcije rešavanja problema u lokalnoj zajednici.

„U jednom od filmova iz Srbije pod nazivom ’Borac protiv toga’, prikazana je priča momka koji je sa 14 godina počeo da šalje žalbe lokalnoj zajednici, primećujući nepravilnosti u gradu. Na osnovu njegovih aktivnosti, na autobuskim stanicama postavljen je red vožnje, a nikla je i čitava šuma u lokalnom parku, jer se on žalio da nije zasađeno onoliko drveća koliko je gradska vlast obećala“, objašnjava Jovanović.

Repertoar filmskog festivala „Mov(i)e Activism“ se u svakom gradu i državi prilagođava lokalnim potrebama i problemima, i barem jedan film je iz države u kojoj se on i održava. Tako je u Berlinu od 13. do 15. jula prikazano devet filmova o studentskim protestima, antikapitalizmu, antimilitarizmu i drugim sličnim temama zanimljivim lokalnom stanovništvu.

Volonterski rad i donacije

„Svi prikazani filmovi bili su za mene veoma motivirajući. Aktivizam u Bosni i Hercegovini retko daje rezultate. U jednom od filmova prikazani su protesti kojima se nešto zaista i promenilo, što u BiH skoro nikad nije slučaj“, kaže Ivana Dračo, Sarajka koja živi u Berlinu i jedna je od organizatorki berlinskog izdanja festivala „Mov(i)e Activism“.

Filmski festival u svakom gradu je organizovan bez budžeta, uz volonterski rad i donacije, te tako i sam na neki način predstavlja aktivizam.

„Neverovatno je kako se bez ikakvog budžeta može organizovati čitav filmski festival. Nismo imali plakate ili letke, a festival smo promovisali samo metodom ’od usta do usta’ i preko društvenih mreža“, izjavljuje Dračo za DW i dodaje da su za uspeh festivala koji je u prvoj godini svog održavanja obišao već pet zemalja, zaslužni samo motivacija i entuzijazam neformalne grupe pojedinaca koji žele promene u društvu.

Dračo misli da bi organizovanje tog festivala i u Bosni i Hercegovini imalo smisla. „Radim na tome da se drugo izdanje festivala organizuje i u BiH. Najbolje bi bilo kada se on ne bi organizovao u Sarajevu, već u Tuzli ili Mostaru, jer želimo da podržavamo decentralizaciju“, izjavljuje Dračo i dodaje da bi neke od tema aktivističkih filmova koje su važne za BiH mogle biti pomirenje i suživot nakon rata.

Radionice kao dodatne aktivnosti

Konkurs za slanje dokumentarnih filmova za drugo izdanje festivala otvoren je do kraja jula. Nakon selekcije najboljih filmova, on će u oktobru ove godine imati svoju premijeru u Rigi, glavnom gradu Letonije, a u Srbiji će se festival, osim u Kragujevcu, održati i u Kraljevu.

„Berlinsko izdanje festivala nam je do sada najveći uspeh, jer smo dobili ogromnu podršku aktivističke scene i mnogi su zainteresovani za ideju. To je velika motivacija za naš tim“, kaže Jovanović koji danas živi u Berlinu.

Jovanović smatra da je još uvek rano govoriti u tome da li je festival doneo konkretne rezultate: „Nakon samo jedne godine teško je reći koliko smo uspeli, ali mislim da je sama činjenica da se ideja spontano prenosi i na druge države, te da imamo veliki broj prijavljenih filmova – prošle godine više od 300 – ipak govori da smo nešto postigli.“

Dračo objašnjava da je cilj da se u narednim godinama u okviru festivala održe i radionice, a ne samo projekcije filmova: „Radionice o tome kako napraviti aktivistički film bile bi odličan dodatak već postojećoj ideji festivala i motivisale bi mlade i sve zainteresovane da budu aktivniji u svojim lokalnim zajednicama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android