Više od 60.000 ljubitelja Vagnerove muzike iz Nemačke i sveta svakog leta dolazi na festival u Bajrojt koji se ove godine održava od 25. jula do 25. avgusta. I svako ko odluči da prošeta parkom u kojem je smešteno festivalsko zdanje, neizbežno će naići na nacionalsocijalističku istoriju tog grada.

S jedne strane, tu je veliko bronzano poprsje Vagnera, delo nacističkog vajara Arna Brekera (naslovna fotografija), a s druge strane je spomen-tabla svim umetnicima koji su radili u Bajrojtu, a bili su progonjeni od strane nacista. Većina tih umetnika bili su Jevreji.

-pročitajte još: „Antisemitizam je društveni, a ne politički problem“

„Danas niko ne poriče da je Vagner bio vatreni antisemita“, kaže Sven Fridrih, direktor Vagnerovog muzeja u Bajrojtu. Čitav sprat kuće njegovog sina Zigfrida Vagnera je posvećen istorijatu Vagnerove ideologije. Kada je Rihard Vagner umro 13. februara 1883. godine, Adolf Hitler još nije bio ni rođen (došao je na svet 20. aprila 1889).

Pa ipak, ideološka povezanost Vagnera i Hitlera i dalje je predmet istraživanja – i žučnih rasprava. Jedno se sa sigurnošću zna: Adolf Hitler bio je oduševljen muzikom Riharda Vagnera i koristio ju je za sopstvene potrebe. Hitler je bio rado viđen gost kod Vagnerovog sina Zigfrida i njegove supruge Vinifred.

Marks i Vagner – kapitalizam i nemački osećaj

Do danas je sporno i kontroverzno pitanje da li je Vagnerov antisemitizam oblikovao njegovu muziku i da li u njegovim operama postoje likovi kojima se karikiraju Jevreji. „Ni u Vagnerovim spisima, ni u dnevnicima njegove supruge Kozime nema dokaza da je kod Vagnera postojala takva namera“, kaže stručnjak za Vagnera Sven Fridrih. Ako su njegovi likovi na sceni prikazani na takav način, onda je to bila interpretacija, odnosno to su bili stereotipi onih koji su inscenirali njegova dela. Tu se pre svega misli na stereotipe i navodne fizičke karakteristike Jevreja, što je korišćeno  kako bi se oni identifikovali, i to ne samo u okviru nacionalsocijalističke rasne ideologije.

U poslednje vreme, kada se Vagner u istraživanjima sagledava u vremenu i društvenom okruženju u kojem je živeo, naglasak se posebno stavlja na poređenje njegovih antisemitskih stavoa sa npr. stavovima koji se mogu pronađi u delima filozofa Karla Marksa. I jedan i drugi su u mladosti govorili protiv kapitalizma i „Jevreja, kojima je samo važan novac“. Toj temi bio je posvećen i simpozijum održan u aprilu u Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu, pod nazivom „Marks i Vagner – kapitalizam i nemački osećaj“.

Vagner i antisemitizam u 19. veku

„Sloboda, jednakost, bratstvo“. Pod tom parolom Francuske revolucije Napoleon je početkom 19. veka omogućio Jevrejima da budu priznati kao građani s jednakim pravima. Tokom istorije, Jevrejima su stalno bila ograničavana prava. Bilo im je dozvoljeno samo da se bave određenim profesijama i u mnogim mestima nisu imali pravo da žive ili borave. U Nemačkoj za njih nije postojala jedinstvena regulativa sve do 1871. godine. Tek ustavom, koji je važio za čitavo Nemačko carstvo, Jevreji su dobili građanska prava. To je nerviralo antisemitu Riharda Vagnera.

Već 1850. Vagner je pod pseudonimom objavio pamflet pod nazivom „Judaizam u muzici“ u kojem je Jevrejima uskratio njihov sopstveni umetnički identitet. „Jevrej nikada nije imao sopstvenu umetnost, a time ni život sa umetničkim sadržajem“, pisao je Vagner. Jevreji su „poput papagaja“, mogli samo da oponašaju druge umetnike. U tome su, međutim, ističe Vagner, bili prilično uspešni.

Vagner je takođe upozoravao da postoje i takozvani „asimilovani“ Jevreji, koji su se uklopili u određena društva i prilagodili njihovim nacijama. Građani nacionalno-konzervativne orijentacije toga su se plašili. „To je bio suštinski podsticaj za mit o tome da mračna sila Jevreja želi da ovlada društvom i da preuzme vlast i moć“, objašnjava Sven Fridrih. Vagner se zalagao za proterivanje Jevreja iz Nemačke. U judaizmu, koji je za njega bio otelotvorenje industrije i kapitala, video je uzrok propadanja kulture i politike.

Ambivalentan odnos prema kolegama Jevrejima

Ipak, bilo je mnogo Jevreja koji su podržavali Riharda Vagnera i njegove muzičke projekte. Nekima od njih – kao što je to bio njegov prijatelj i pesnik Hajnrih Hajne – Vagner se istinski divio. Svoju fascinaciju Hajneom, Vagner je objašnjavao činjenicom da je Hajne znao da karikira Nemce.

Vagner je kasnije relativizovao svoje prijateljstvo, ne samo sa Hajneom, već i s velikim nemačkim operskim kompozitorom Đakomom Meerberom – Jevrejom koji je mladog Vagnera uveo u parisko društvo. Vagner je tvrdio da kao Jevrej Meerber nije mogao da piše „istinsku muziku“. Može se pretpostaviti da je njegova mržnja prema Jevrejima podrazumevala i dozu zavisti prema uspešnom kompozitoru.

Novac za „Prsten Nibelunga“

Prema mladom jevrejskom virtuozu na klaviru i učeniku Franca Lista, Karlu Tausigu, Vagner je gajio očinska osećanja. Čak ga je primio u svoju kuću. Tausig je kasnije pomogao da se na Vagnerovom festivalu u Bajrojtu realizuje operski ciklus „Prsten Nibelunga“: u cilju finansiranja osnovana su Udruženja ljubitelja Vagnerove muzike, a Tausig se, kako bi sakupio novac, nije libio da prodaje ni tzv. „patronatske garancije“.

U novoj festivalskoj dvorani u Bajrojtu radio je i Herman Levi, dirigent kraljevske dvorske opere Ludviga II Bavarskog. Porodica Vagner veoma ga je cenila, ali je više puta pao u nemilost, jer kao sin rabina nije želeo da se krsti. Vagner ga je šikanirao, isto kao i jevrejskog pijanistu Jozefa Rubinštajna, koji je za kompozitora radio kao aranžer.

Porodice Vagner i Hitler

Deca slavnog kompozitora odrastala su uz Vagnerove antisemitske ideje. Neki članovi porodice na to su gledali kritički, ali neki drugi su sledili Vagnerove stavove i opredeljenja. Njegova kći Eva udala se za engleskog publicistu Hjustona Stjuarta Čemberlena, čiji su nacionalni i rasno-ideološki spisi bili hrana nacističkoj ideologiji. Sin Zigfrid oženio se sa Vinifred Vilijams, koja je takođe bila iz Engleske. Obožavala je i podržavala Adolfa Hitlera, koji se zauzvrat pobrinuo da Festival u Bajrojtu može da se održava i prvih godina Drugog svetskog rata.

Za Adolfa Hitlera se kaže da nije poznavao antisemitske spise Riharda Vagnera, ali ipak postoji taj odnos Hitlera i Vagnera. Rihard Vagner poznat je po svojoj ideji koja se ogleda u pojmu „Gesamtkunstwerk“ („jedinstveno umetničko delo“), a koja podrazumeva spregu teksta, muzike, glume i arhitekture pod Vagnerovom režijom. Ali to je samo jedan aspekt, kaže direktor muzeja Sven Fridrih. „Vagnerova ideja podrazumeva i veliko estetsko zajedništvo stvaralaca i publike“, objašnjava Fridrih. „Uz to dolazi i ukidanje svih društvenih diskursa – dakle politike, ekonomije i religije – u umetnosti“. U svojim spisima pod nazivom „Umetničko delo budućnosti“ Rihard Vagner je napisao: „U umetničkom delu svi ćemo biti jedno“.

Kao još jedan zajednički nacrt postojala je, ističe Sven Fridrih, i ideja nacionalsocijalističke ideologije sa velikom, jednoličnom (uniformnom) i homogenom masom s vođom na vrhu.

Vagner polarizuje sve do danas

„U trenutku kada antisemitizam, a kasnije i rasni antisemitizam, koji je i Vagner poprimio, postaje sastavni deo teorije kulture, on postaje i osnovno pitanje nemačkog nacionalnog identiteta“, objašnjava Fridrih. „I to je zapravo skandalozna veza između umetnosti, teorije umetnosti i antisemitizma. Na taj način je antisemitizam u Nemačkoj dobio posebnu ideološku pokretačku snagu, koja je vodila sve do Holokausta.“

Sven Fridrih želi da u Vagnerovom muzeju napravi postavku koja govori o tim kompleksnim i složenim, uzajamno povezanim pojavama. „Konačno, i žrtvama Holokausta dugujemo to da se ne držimo površnih analiza, već da na toj ideološkoj priči zaista radimo ozbiljno i primereno.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu