Ovako veliku karijeru niko nije mogao da predvidi, s obzirom na to da je on u početku radio kao dramaturg na jednog nemačkoj televiziji, gde je napravio nekoliko filmova. Ali bogata karijera mu je donela dve Zlatne palme u Kanu, Oskara, Zlatne globuse i više evropskih filmskih nagrada.

Mihael Haneke proteklih godina teško da je mogao da se odbrani od pohvala. Svoj stil, ili kako kaže svoju „drugu karijeru“, pronašao je tek kao filmski reditelj i scenarista. Taj Austrijanac rođen je 23. marta 1942. godine u Minhenu, a na velikom platnu radi od 1989.

Zvezdani uspeh

Snimio je jedanaest filmova, a već njegovo prvo delo, „Sedmi kontinent“ (1989), se ne zaboravlja. Filmom brutalnog i nepodnošljivog intenziteta, Haneke je prosto urezao svoj debi na veliko platno. Film prati porodicu koja svesno izvrši samoubistvo. To je priča koja publiku ne ostavlja ravnodušnom.

Naredni Hanekeovi filmovi takođe su veoma intenzivni, oštri u analizi i maltene bez ikakvih saosećanja prema protagonistima. Austrijski reditelj oslikava svoje priče na velikom platnu poput patologa na obdukciji. I kao da dovikuje publici: „Ovo je istina, pogledajte. Život je ovakav kakvim ga ja prikazujem.“ Površna razonoda uz skretanje pažnje i eskapizam nisu deo njegovog filmskog izraza.

-pročitajte još: Žarko Radakovic: Povodom filma "Vreme vuka" Mihaela Hanekea

Proslavio se i u Holivudu

Ne iznenađuje činjenica da je rimejk svog filma „Smešne igre“ iz 1997, Haneke 2007. sam režirao. Odobrenje za zadnju klapu morao je lično da dâ, jer je njegov uslov da uopšte radi u Holivudu bio da bude deo kreativnog procesa. Ipak, to ostvarenje nije i njegovo najbolje delo.

Oskara je na kraju dobio 2013. godine za film „Ljubav“ sa Žan-Luj Trentinjanom i Emanuelom Rivom. Oni tumače stariji bračni par koji je čitav život proveo zajedno i polako postaju svesni da dolazi kraj.

Trijumf društvene analize

Tri godine pre nego što je osvojio najprestižniju filmsku nagradu, Haneke je već ostvario velike uspehe na filmskim festivalima i osvojio nagrade sa jegovim verovatno najpoznatijim filmom „Bela traka“ (2009), čija se radnja dešava pre Prvog svetskog rata.

Haneke spada u mali krug onih privilegovanih reditelja koji su dva puta nagrađivani Zlatnom palmom na Filmskom festivalu u Kanu. Ali, iako je sigurno da je ponosan na svoja dostignuća, za pretpostaviti je da mu nisu važne te zlatne i srebrne figurice. On je pre svega intelektualac analitičkog i oštrog duha. Od crvenog tepiha više ga raduju pune sale zahtevne publike.

U filmskom fokusu i tragedija izbeglica

Njegov poslednji film „Srećan kraj“ stigao je u bioskope 2017. U filmu uloge tumače i Hanekeovi miljenici Izabel Iper i Žan-Luj Trentinjan, a po prvi put je tu i Metju Kasovic. Film prati par koji se u gradu Kaleu na severu Francuske bavi jednom izbegličkom tragedijom. To je tema koja je nažalost i danas aktuelna.

Nakon tog filma reditelj osvojio još nagrada, a 2018. dobio je Orden zasluga za nauku i umetnost i bavarski Orden Maksimilijana za zasluge u nauci i umetnosti. Godine 2019. dobio je i Orden zasluga Savezne Republike Nemačke.

Odbio je da daje intervjue za svoj rođendan. Razumljivo, njegova dela govore sama za sebe.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.