Veclar, 1772. godina. Posao sudskog referenta za mladog Getea jednak je kazni. Pre toga je studirao pravo u Strazburu; doktorska disertacija mu je odbijena. Nikakvo čudo, s obzirom na to koliko je bio posvećen vinu, ženama i pesmi… a želeo je da postane i pesnik. Izdavač je, doduše, odbio njegovu dramu „Gec od Berlihingena“, ali Johan Volfgang se nije dao pokolebati. Prezirao je krute stihove salonskih pesnika.

Pun energije i životne radosti, ironije i hrabrosti, uživao je u životu u provinciji Veclar. Tamo upoznaje Šarlotu Buf. Ubrzo se razvija ljubavni odnos koji ne podseća slučajno na „Zaljubljenog Šekspira“, kao što objašnjava režiser Filip Štelcl.

Slobodno ophođenje sa istorijskim činjenicama

„Film je u početku bio pokušaj da se sa Geteom napravi neka vrsta priče o zaljubljenom Šekspiru. Znači uzme se jedno od njegovih centralnih dela – u ovom slučaju ’Jadi mladog Vertera’ – sa kojim je postao slavan još kao mlad, i ispriča se priča koja je u pozadini tog dela. To je kao neki ’Making of Verter’ – tako je i sa ’Zaljubljenim Šekspirom’, slično je i sa Amadeusom. Tim filmovima je zajedničko slobodno ophođenje sa istorijskim činjenicama.“

Filip Štelcl nije želeo da napravi filmovanu biografiju, već pravu filmsku priču. Zato je u filmu, recimo, prenebregnuta činjenica da je „Gec od Berlihingena“ Getea učinio poznatim i pre nego što mu je roman „Jadi mladog Vertera“ doneo slavu.

Osim toga, u prvom delu filma, atmosfera koja okružuje Getea, i koju sam kreira, pomalo je infantilna. Ali, možda je baš neprilagođenost povezana sa mladalačkim šarmom kombinacija koja će u bioskope privući mladu publiku.

I za Aleksandra Felinga, koji glumi Getea, istorijska tačnost je od drugorazredne važnosti. „Mislim da nije dobro da se sebi predstavi neka slika pa da se ona kopira. Potrebno nam je nešto što nastaje u trenutku“, kaže glavni glumac.

Gluma bez briljantnih uzleta

Kada Gete u poseti Šarloti sa njom i njenom braćom i sestrama peče hleb, peva i muzicira, film prosto zrači životnom radošću. Doduše, Gete gaji i sumnju u sebe, što je u filmu jasno prikazano. Aleksander Feling kao Gete i Mirjam Štajn kao Šarlota glume istorijski par sa ubedljivom lakoćom, ali bez briljantnih uzleta. Moric Blajbtroj je rutinski odglumio Alberta Kestnera. Kao Geteov pretpostavljeni, on u jednom trenutku traži od glavnog junaka savet: kako da osvoji srce žene u koju je zaljubljen?

„A onda prstenom pomazite prst“, savetovao ga je pesnik, „ona će otvoriti oči, ugledati prsten. I tada joj recite nešto kao: to je ljubav što iznutra drži ovaj svet.“

„To je dobro. To je vrlo dobro“, odgovara mu sagovornik.

Doduše, Gete je na taj način, i ne znajući to, pomogao Kestneru da se približi Šarloti…