Šestorica ljudi su u pritvoru Haškog tribunala još od 2004, a suđenje je počelo u aprilu 2006. U pitanju su bivši premijer Herceg-Bosne Jadranko Prlić, ministar odbrane Bruno Stojić, zapovednici Hrvatskog vijeća obrane (HVO) Slobodan Praljak i Milivoj Petković, zapovednik vojne policije Valentin Ćorić i šef Ureda za razmenu zarobljenika Berislav Pušić. Optuženi su za zločine nad nehrvatskim stanovništvom u srednjoj Bosni i delovima Hercegovine 1993. i '94. godine, kakvi su bili oni u Stupnom Dolu, logorima Dretelj i Heliodrom ili u samom Mostaru. Počinjeni s ciljem da se, kako se navodi u optužnici, „Bošnjaci i drugi nehrvati politički i vojno potčine, etnički očiste i zauvek uklone" s područja koja su proglašena Herceg-Bosnom. Ti zločini su, prema optužnici, bili deo „udruženog zločinačkog poduhvata" na čijem čelu je bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Arhitekti projekta Herceg-Bosne

Izvođenje dokaza u kojem je tužba ispitala 249 svedoka, a odbrana 77 trajalo je više od četiri godine. Završne argumente su tužba i odbrana izlagale pune tri sedmice početkom 2011. Potom je gotovo dve godine bilo potrebno do prvostepene presude koja je izrečena 29. maja 2013. Jednoglasnom odlukom sudskog veća Prlić je osuđen na 25 godina zatvora, Stojić, Praljak i Petković na po 20, Ćorić na 16 i Pušić na 10 godina zatvora.

U presudi je naglašeno da je sukob HVO i Armije BiH bio međunarodnog karaktera jer su u njemu učestvovale snage Hrvatske vojske, a Republika Hrvatska je imala kontrolu nad svim vojnim zapovednicima i civilnim vlastima Herceg-Bosne. Takođe je potvrđen i navod iz tužbe da su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, uz bivše čelnike Herceg-Bosne, bili i Franjo Tuđman, Gojko Šušak i Janko Bobetko. Njihov zajednički cilj je, prema presudi, bilo uspostavljanje dela hrvatske države na teritoriji Bosne i Hercegovine, u granicama nekadašnje Banovine Hrvatske iz 1939. godine. Šestorica optuženih bili su među „arhitektama tog projekta". Prvostepenom presudom je potvrđeno da su počinjeni zločini iz optužnice od formiranja Hrvatske zajednice Herceg-Bosne u novembru 1991. godine do kraja sukoba HVO i Armije BiH u aprilu 1994. godine u osam bosanskohercegovačkih opština – Mostaru, Prozoru, Gornjem Vakufu, Jablanici, Čapljini, Ljubuškom, Varešu i Stocu.

„Do sada najgori žalbeni postupak"

Po izricanju presude, koja je napisana na 2.629 stranica, službama Haškog tribunala je bilo potrebno više od godinu dana da je prevedu na bosansko-hrvatsko-srpski (BHS) jezik, kako bi osuđeni mogli da je prouče i ulože najavljene žalbe. Sve u tom procesu bilo je sporo i komplikovano. Predsedavajući Žalbenog veća sudija Karmel Ađus je jednom prilikom rekao da je reč u ogromnom i izuzetno složenom predmetu i „do sada najgorem žalbenom postupku". Žalbe su podnete krajem 2014. Rasprava koja počinje ovoga ponedeljka po žalbama sve šestorice optuženih, ali i Tužilaštva, zakazana je više od tri godine nakon izricanja presude.

Tužioci, nezadovoljni presudama, traže znatno teže kazne: 40 godina za Prlića, Stojića, Praljka i Petkovića, 35 za Ćorića i 25 za Pušića. Pošto se 28. marta završava žalbeni postupak, sudsko veće će sledećih osam meseci razmatrati navode i argumente podnosilaca žalbi i konačne presude izreći, kako je najavljeno, u novembru ove godine. Time će se okončati najduže suđenje u istoriji Haškog tribunala.

Republika Hrvatska je pre godinu dana podnela zahtev Haškom tribunalu da bude uključena u žalbeni postupak, pre svega u raspravu o prvostepenoj presudi, po kojoj su za ono što se zbivalo na prostoru paradržavne tvorevine Herceg-Bosne proglašeni krivim i bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Šušak i general Janko Bobetko. Taj zahtev je odbačen pod obrazloženjem da trojicu hrvatskih zvaničnika Tribunal nije optužio i da bi rasprava o tome bila bespredmetna.

Slobodana Praljka, koji je prvostepeno osuđen na 20 godina zatvora, a Tužilaštvo u žalbenom postupku traži dvostruko težu kaznu, terete i materijalni zahtevi administrativnih službi Tribunala. Već nekoliko godina Sekretarijat zahteva od njega da vrati dug od 2,8 miliona evra, koliko je Tribunal uložio u njegovu odbranu pre nego što je odlučio da sam sebe zastupa. Po tvrdnji Sekretarijata, on nije imao pravo na to finansiranje, pošto njegova imovina vredi više od 6,5 miliona evra, te je bio u stanju da namiruje troškove svoje odbrane. Poslednju opomenu za vraćanje duga Praljak je dobio u oktobru prošle godine.

Nasleđe paradržave

Dok su se u haškoj sudnici vodili procesi „najmoćnijim ljudima u projektu Herceg-Bosne čija realizacija je prepuna zločina, žrtava i uništavanja", i dok u zatvoru u Sheveningenu šestorica osuđenih izdržavaju visoke zatvorske kazne, u Bosni i Hercegovini se obeležavaju godišnjice utemeljenja Herceg-Bosne, bez obzira što je ta paradržavna tvorevina nestala Vašingtonskim sporazumom 1994. godine.

Na takvim svečanostima svakog novembra bivši funkcioner Herceg-Bosne govore o toj tvorevini kao o „trajnoj inspiraciji, zalogu i obavezi". U sudnici Haškog tribunala u dokaznom postupku tužbe pokazano je kakva je bila inspiracija te tvorevine i kakvo nasleđe može imati. „Nestale su cele zajednice muslimana s tih područja. U julu, avgustu i septembru 1993. godine vladao je teror. Hiljade ljudi je HVO izmestio, srušen je Stari most u Mostaru", zaključeno je u presudi u kojoj je naglašeno da su šestorica optuženih, iako „nisu okrvavili sopstvene ruke", krivi jer su „napravili planove koji su doveli do prolivanja krvi mnogih".

U žalbenoj raspravi, s početkom ovoga ponedjeljka, odbrane šestorice optuženih tražiće, prema najavama, oslobađajuće presude.