Duga je bitka iz tradicionalnih njemačkih jelovnika ukloniti nazive koje su nekad možda dani bez mnogo razmišljanja o konotacijama, ali koje se u današnje doba smatraju izrazima rasizma i netrpeljivosti. Pre nekoliko godina se tako vodila velika rasprava o kolaču „Negerkuss“. On se, iz „poljupca crnca“ pretvorio u „čokoladni poljubac“. Sad je došao na red Zigeunersauce“ – „Cigojnersose“ odnosno „ciganski sos“.

„S obzirom na to da se naziv sosa može tumačiti negativno, odlučili smo da som naše firme ’Knor’ nazovemo drugim imenom“, navodi se u saopštenju koncerna „Unilever“, koji je sad vlasnik „Knora“. Sada će se taj sos zvati „sos od paprike na mađarski način“.

-pročitajte još: Problem se zove anticiganizam

„Dobro je što je Knor reagovao na pritužbe mnogih ljudi“, konstatuje Romani Rose, predsednik Centralnog saveta Sintija i Roma u Nemačkoj. Ali i dodaje da njega i njegovu organizaciju manje brine naziv sosa, a više rastuća netrpeljivost prema Sintima i Romima koja se uočava i u Nemačkoj i u Evropi. „Kad se na stadionima čuje skandiranje ’Cigani’ ili ’Jevreji’, jasno je ta tu neko nekog želi da vređa.“

Jelovnici i knjige recepata su u stvari prepune besmislenih naziva: „Hot-dog“ nema veze sa psima, „Hamburger“ nema ništa ni sa kanibalizmom, ni sa gradom Hamburgom. Na nemačke jelovnike je „Cigojnersose“ verovatno došao iz italijanskog à la zingara, a preko francuskog velikana kulinarstva Ogista Eskofjea iz 1903.

Uvredljiva „tradicija“?

Taj naziv je veoma raširen u Nemačkoj – toliko da su još 2013. desničari koji su tada protestovali žalili da „u Nemačkoj više ne sme ni da se koristi naziv ’ciganski sos’.“ Krovne organizacije Sintija i Roma u nemačkoj se u stvari nisu preterano zalagale za zabranu tog naziv, iako je već te 2013. potpredsednik njihovog Saveta Silvio Peritore upozoravao da je potrebno „kritično i promišljeno“ koristiti takve reči i izraze.

Ali vremena se menjaju. Sve je više firmi koje se suočavaju sa oštrim protestima već prilikom bilo kakvih naznaka rasizma, seksizma i ksenofobije. Istraživači tržišta posebno ukazuju na ulogu društvenog mreža i šitstorma koji se događa nekim proizvođačima. Nedavni primer je pirinač marke „Uncle Ben’s“. Pritom se danas negativni doživljaj proizvoda ili proizvođača jasno odražava i na njegov promet – tako da su mnogo oprezniji prema etičkim načelima.

-pročitajte još: „Ne sažaljevate nas – samo nas priznajte“

To se vidi i u odluci tvrtke „Knor“, a ona nije jedina. Mnoge druge firme koje nude ili sos , instant-mešavinu za sos ili konzerve i gotova jela sa „ciganskim sosom“ takođe nameravaju da promene to ime. Tako iz firme „Homan und Bautz’ner“ iz Disena kažu da o tome „raspravljaju već duže vreme“ i da promena sada zavisi samo os „uslova proizvodnje“ – čeka se dakle da bude spreman novi dizajn i pakovanje. I iz lanaca supermarketa „Edeka“ i njene tvrtke „Netto“ najavljuju da se „preispituje mogućnost“ promene imena za taj sos.

„Nije problem tamo neki sos!“

Herbert Hojs iz Centralnog saveta Sintija i Roma Nemačke je zaprepašćen time što rasprava o „ciganskom sosu“ privlači veću pažnju javnosti od bednog položaja najvećeg dela Roma – „pre svega na Balkanu, na istoku Slovačke ili Mađarske – tamo je stvarno loše!“ Na pitanje, da li je rasprava o „ciganskom sosu“ u stvari dovodi do apsurda problem stigmatizacije i diskriminacije Roma, Hojs odgovara: „Da. To nije kontekst u kojem bi trebalo raspravljati o tom pojmu. Ipak, i ta rasprava jasno pokazuje gde je najveći izazov, a to pokazuju i izlivi mržnje koji se o tome mogu naći na internetu“.

Naime, i u ovom slučaju sa imenom sosa mogu se čuti protesti zbog „menjanja tradicije“ i „zabrane“ određenih reči. U stvari, „ciganski sos“ nikada nije imao skoro ništa sa tradicionalnom i veoma raznovrsnom kuhinjom Roma. Taj sos od paradajza sa ljutom paprikom pre spada u mađarsku, nego u romsku kuhinju. Ali i to pokazuje da je pojam „ciganski“ bio i ostao oznaka za nešto što je u Nemačkoj strano. Zato ni Hojs nema ništa protiv da taj pojam nestane iz opšte upotrebe, jer načelno ima negativnu konotaciju. Ali i dodaje: „Predrasude su otporne na promene – u suprotnom ne bi bilo ni antisemitizma u Nemačkoj.“

Umesto promene naziva sosa, mnogo važnije bi bilo nešto više saznati o Sintima i Romima. O tome se u nemačkim školama veoma malo uči, možda tek uzgred bude spomenuto kako ta netrpeljivost postoji odavno i da su i oni bili žrtve Holokausta. Zato Herbert Hojs naglašava da je zadatak njegove organizacije pre svega da istakne vrednosti i raznolikost u kulturi. „Na tome moramo da radimo i dalje.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android