Folksvagen se sve više ugleda na Teslu. Nemački koncern do 2030. namerava da izgradi šest novih fabrika za proizvodnju baterija za električne automobile. Planira se takođe i stvaranje evropske mreže stanica za brzo punjenje baterija na vozilima. Uz pomoć sopstvene mreže fabrika u kojima se proizvode baterije, nemački koncern želi da se uključi u popularizaciju e-vozila. S većom ponudom, cene takvih automobila trebalo bi da padnu. Najveći evropski proizvođač na taj način direktno napada američkog rivala Teslu.

Kako je u ponedeljak (15.3.) potvrđeno iz Folksvagena, taj koncern za sedištem u Volfsburgu sarađivaće sa firmama poput Nortvolta iz Švedske. Partneri su već počeli da grade prvu fabriku u nemačkom Zalcgiteru, a druga će biti mestu Šelefteo na severu Švedske. Do 2030. bi proizvodnja trebalo da počne na još četiri lokacije.

Šef Radničkog saveta u Folksvagenu Bernd Osterloh i premijer pokrajine Donje Saksonije Štefan Vajl (obojica su članovi Nadzornog odbora Folksvagena) zalažu se za to da se na tlu Savezne Republike Nemačke izgradi još jedna dodatna fabrika.

-pročitajte još: „Srbija raspolaže najvećim zalihama litijuma“

Jasna strategija

Strategija Folskvagena je jasna: jednim potezom rešiti nekoliko problema – pre svega stabilno snabdevanje na duži rok. Slično kao i u poslovima sa proizvodnjom čipova, na svetskom tržištu događaju se problemi s isporukama delova, a evropska automobilska industrija umnogome zavisi od azijskih partnera.

Drugi aspekt koji igra važnu ulogu u kalkulacijama Folksvagena jeste obim proizvodnje. S njegovim porastom troškovi proizvodnje u sopstvenoj režiji trebalo bi da opadaju, a pad troškova proizvodnje baterija omogućio bi nemačkom koncernu da e-automobile na tržištu ponudi po pristupačnijim, nižim cenama od sadašnjih.

Ta strategija može se protumačiti kao frontalni napad na Teslu. Šef američke kompanije Ilon Musk saopštio je da bi nova Teslina fabrika pored Berlina trebalo istovremeno da postane i najveća svetska fabrika baterija za e-automobile. Amerikanci su ujedno najavili da ubuduće mušterijama žele da ponude više modela u segmentu srednje i kompaktne klase – a to su upravo segmenti u kojima dominira Folksvagen.

-pročitajte još: Stari motori na izdisaju, baterije na čekanju

Šest „Gigafabrika“

Sudeći po aktuelnim planovima, u šest Folksvagenovih „gigafabrika“ do 2030. bi mogle da se proizvode baterijske ćelije ukupne energetske vrednosti od 240 gigavat-sati (GWh) godišnje. To bi u proseku bilo 40 GWh po fabrici. Premijer Donje Saksonije Vajl rekao je da bi, prema njegovom mišljenju, „za najmanje jednu fabriku Folksvagena dobra lokacija bila obala Donje Saksonije“. On pritom pre svega cilja na energiju vetra, jer proizvodnja baterija bi trebalo da se odvija uz pomoć ekološki obnovljive energije, uz minimalnu emisiju ugljen-dioksida. Planira se da se baterije većim delom i recikliraju i zato i stranka Zelenih pozdravlja namere Folksvagena.

Koncern je, osim toga, najavio da, u saradnji e energetskim koncernima BP/Aral iz Velike Britanije/Nemačke, odnosno Ibedrolom iz Španije i Enelom iz Italije planira da znatno proširi mrežu „punionica“ električnih automobila u Evropi.

Do 2025. bi trebalo da bude instaliramo oko 18.000 punktova za brzo punjenje baterija. „Punjenje baterije bi trebalo da bude jednostavno kao i točenje goriva“, najavio je šef koncerna Folksvagen Herbert Dis. Zajedničkom inicijativom bi 2025. bi, prema planovima nemačke firme, trebalo da bude pokrivena otprilike trećina potreba na tržištu javno dostupnih „punionica“ u Evropi.

Program štednje

Pre objavljivanja planova o ekspanziji u oblasti elektro-mobilnosti, potvrđeno je da je uprava Folskvagena sa Radničkim savetom postigla dogovor i oko koncepta kojim bi trebalo da se smanji broj zaposlenih. List „Handelsblat“, pozivajući se na izvore iz koncerna, piše da se da je reč o oko 5.000 radnih mesta. Folskvagen neće početi da masovno deli otkaze, jer će se broj radnika smanjivati u skladu sa socijalnim planom i zaštitom egzistencije radnika. To znači da će Folksvagen svojim radnicima ponuditi na primer odlazak u prevremenu penziju po povlašćenim uslovima, kao i neke druge koncepte dogovorene u saglasnosti s predstavnicima radnika. Ako se radnici ipak u dovoljnom broju ne odluče da prihvate ponudu koncerna, posmatrači ne isključuju mogućnost da se na njih poveća pritisak da ipak napuste firmu.

Folskvagen se za taj korak odlučio zbog strukture troškova. U poređenju s konkurencijom, oni su, kako tvrdi menadžment, previsoki. Zato su u decembru čelni ljudi nemačke firme odlučili da do 2023. smanje fiksne troškove za pet odsto.

tagesschau/rtr/dpa/ap/ms

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android