Evropskoj automobilskoj industriji ne ide dobro: prodaje se manje automobila nego što se očekivalo, a većina novih električnih modela ostaje neprodata.

Ne preti zatvaranje samo Folksvagenovim fabrikama – Reno i Stelantisov brend Fiat takođe proizvode znatno više automobila nego što mogu da prodaju.

Prema istraživanjima Bloomberg Intelligence, svaka treća evropska fabrika BMW-a, Mercedesa, Stelantisa, Renoa i Folksvagenane radi punim kapacitetom. U nekim fabrikama ne proizvodi se ni polovina automobila koji bi mogli sići sa trake.

Posebno loše izgleda u Stelantisovoj fabrici Mirafjori u Torinu, gde se proizvodi potpuno električni Fiat 500e. Proizvodnja je tamo pala za više od 60 odsto u prvoj polovini godine.

Čak je pod pretnjom zatvaranja i Audijeva fabrika u Belgiji, gde se proizvodi skupi Q8 e-tron.

Evropski fenomen

Problemi sa prodajom dovode u opasnost i Renoovu fabriku u Dueu na severu Francuske, jednako kao i Folksvagenovu fabriku u Drezdenu. Električni automobili koji se tamo proizvode jedva nalaze kupce, a proizvođači beleže gubitke.

„Usred smo strukturnih promena“, kaže za DW glavni ekonomista ING banke Karsten Brzeski. To se ne odnosi samo na VW, već na celu automobilsku industriju.

„I, naravno, vidimo da ovaj međunarodni trend ka većoj elektrifikaciji takođe dovodi do veće konkurencije“, naglašava Brzeski.

Posebno iz Kine raste pritisak na evropske proizvođače automobila. Uprkos kaznenim carinama EU na električne automobile iz Kine, kineski proizvođači odlučni su da se trajno etabliraju na tržištu Evrope.

Uz Gilijevu marku Link, firme kao što su Čeri, GWM ili BYD planiraju da proizvode električne automobile u sopstvenim fabrikama u Evropi.

Da li su automobilski menadžeri podbacili?

Zašto su evropski proizvođači automobila u tako teškoj situaciji kada je reč o prelasku na električna vozila? Da li su menadžeri, za razliku od svojih kolega u Kini, naprosto propustili priliku?

Objašnjenje nije tako jednostavno, kaže Brzeski, jer se automobilska industrija suočava sa mnogim problemima istovremeno. Ali, u tom sektoru posebno dobro se vidi fenomen jačanja međunarodne konkurencije i pad konkurentnosti Evropljana.

Hans-Verner Zin, dugogodišnji predsednik minhenskog instituta Ifo za praćenje ekonomskih trendova, ne vidi to kao neuspeh menadžmenta.

„Ne može se reći da je neko ovde prespavao tržišni trend, bilo da je reč o Folksvagenu ili drugima. No nije prepoznato – i to je možda onda propust – koliko različito brzo i temeljno deluju politike u Kini i Evropi“, kaže on za DW.

Evropski Zeleni plan, zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem u EU od 2035. godine, i sve stroža pravila o emisijama izduvnih gasova drastično su promenili tržište i politički usmerili industriju.

Ukoliko ne bi bilo korekcija, svi bili gubitnici, tvrdi Zin. Nakon skandala sa dizelom, motori sa unutrašnjim sagorevanjem bili su pod velikim pritiskom, a automobilska industrija se našla u defanzivi.

U Kini i Francuskoj povećanje proizvodnje električnih automobila viđeno je kao prilika da se prekine tehnološka dominacija nemačkih proizvođača automobila, kaže Zin.

No, u međuvremenu, i u zemljama poput Francuske ili Italije dolazi do promene mišljenja, jer su shvatili da će prvenstveno Kinezi imati koristi od naglog prelaska na električna vozila.

Tu su se pojavile političke nejasnoće, kaže Brzeski. „Šta je sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem? Hoće li ostati ili ne? Kada će se ukinuti? Hoće li se rok produžiti ili ne?“

Posebno nezgodna bila je odluka nemačke vlade da ukine subvencije za električna vozila krajem prošle godine, dodaje Brzeski. Nije čudo da proizvođači ne mogu da prodaju svoja električna vozila.

Ugrožen prosperitet

Za glavnog ekonomistu ING-a, Brzeskog, nema sumnje da kriza automobilske industrije u Nemačkoj i Evropi ugrožava dosadašnji prosperitet.

Samo u Nemačkoj, automobilska industrija, zajedno sa dobavljačima i drugim povezanim firmama, čini sedam do osam odsto ekonomske aktivnosti.

Kako onda spasiti što više dobro plaćenih radnih mesta u industriji i zadržati prosperitet vezan sa proizvodnjom automobila?

Zalaganje za Međunarodni klimatski klub

Minhenski ekonomista Zin zalaže se za klimatski klub najvećih emitera CO2, ideju koju je predložio i nemački kancelar Olaf Šilc. Svi važni akteri, poput Kine, Indije, Brazila, SAD i EU, trebalo bi da ograniče podsticanje i korišćenje fosilnih goriva.

Ta ideja koju je formulisao dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Vilijam Nordhaus iz SAD, mogla bi pomoći klimi, veruje Zin. Sve ostalo bilo bi „mračna centralizovana politika, koja uopšte ne pripada tržišnoj ekonomiji“.

Planovi EU poput Zelenog plana ili taksonomije, koji podređuju celu ekonomiju zaštiti klime i životne sredine, možda su dobro zamišljeni, ali „ozbiljno ugrožavaju naš prosperitet“ jer ukidaju tržišne zakone.

Za njega kao ekonomistu, to je „horor“, kaže Zin. „Tako možete uništiti ekonomiju. Mogu samo hitno preporučiti da se napravi zaokret.“

Promena mišljenja već je u toku, naglašava Zin. „Vidite javni bunt prema tim temama u poslednjih nekoliko godina, što se sada dodatno pojačava kroz Folksvagen. A to se odražava i na rezultate izbora, kako vidimo.“

Pritisak na politiku i sindikate

Frank Švope sa Visoke škole za menadžment u Hanoveru malo je smireniji: „Istina je i da Folksvagena ostvaruje vrlo značajne dobiti“, kaže i ukazuje na rekordnu dobit od 22,6 milijardi evra u prošloj godini i operativnu dobit od 20 milijardi evra koju analitičari predviđaju za ovu godinu.

Kriza još nije prisutna, ali preti u budućnosti, istakao je automobilski stručnjak u izjavi za nemački javni servis NDR.

Folksvagenov menadžment stoga zvoni na uzbunu i najavljuje preteći scenario zatvaranja fabrika kako bi smanjio aktuelne zahteve za povećanjem plata i izvršio pritisak za uvođenje novih subvencija za električna vozila.

Pad prodaje se nastavlja

U međuvremenu, Stelantis takođe značajno smanjuje proizvodnju. U fabrici Mirafjori u Torinu, proizvodnja Fiata 500e obustavlja se na mesec dana zbog slabih prodajnih rezultata.

Hans-Verner Zin mogao bi biti u pravu sa svojim pogledom na automobilsku industriju: „Folksvagen je samo početak. Tu će još toga doći“, uveren je ovaj nemački stručnjak.