Da li je Folksvagen samo još jedan od nemačkih automobilskih koncerna? Da li su Folksvagenovi automobili samo obični automobili? Za generacije Nemaca odgovor je sasvim jasan: Nije!

Marka Folksvagen se kroz generacije utisnula u kolektivni DNK Nemačke, bez obzira na to da li se radi o Bubi, Golfu, Kediju ili Pasatu, Folksvagenovi modeli kod mnogih Nemaca rođenih pre 1990. bude sećanja i emocije.

„Baka vozi Golfa“

Jer, nekako su svi u Nemačkoj barem jednom vozili neki od modela Folksvagena – od hipika, do baka i porodica, od brzih vozača, do policajaca i vatrogasaca.

Za mnoge Nemce, vožnja preko Alpa u Bubi, onda kad još nije postojao tunel ispod Gotharda, ili odlazak na Korziku s prijateljima u Folksvagen-transporteru, ostala je posebno zabeležena u sećanju. S Kedijem je bilo moguće organizovati i neku manju selidbu, jer su krevet, ormar ili sto bez problema mogli da stanu u prtljažnik.

Made in Wolfsburg, Made in Germany

Takav nostalgični pogled u prošlost posebno se javlja u aktuelnoj krizi Folksvagena. Priča o uspehu automobila te kompanije nije samo priča o Folksvagenu. To je simbol privrednog oporavka Nemačke nakon Drugog svetskog rata. To odiše duhom nemačkog ekonomskog čuda.

„Folksvagen je više od obične marke automobila. On Nemcima pruža i osećaj sigurnosti“, piše autor Jan Grosart u listu „Velt“ „Folksvagen je simbol iskonskog poverenja u poslovni model Nemačke.“

Buba: Od narodnog do kultnog automobila

Priča o uspehu Folksvagena počela je s Bubom. To vozilo koje je 1935. lično naručio Adolf Hitler, preimenovano je nakon Drugog svetskog rata i zvanično u Folskvagen (Volkswagen) – u prevodu „narodni auto“.

Auto je brzo je postao prodajni hit i na kraju – bez obzira na nacističku istoriju – stekao kultni status širom sveta. Već u decembru 1945. prva posleratna Buba sišla je s proizvodne trake. Deset godina kasnije već je prodato milion primeraka.

U 1960-im godinama ime „Käfer“ (Buba) je ozvaničeno, a automobil je osvojio tržišta širom sveta – u SAD, Brazilu, Meksiku i Kini. Ukupno je proizvedeno i širom sveta prodato gotovo 22 miliona Buba. Poslednja Buba sišla je s proizvodne trake u Meksiku 30. jula 2003. godine.

Transporter Buli kao simbol nemačke nacije

I nije bila samo Buba ta koja, kako se kaže u čuvenoj reklami iz 1968, „vozi, vozi i vozi“. Kristof Bauer, stručnjak za testiranje automobila, opisuje transporter Buli kao „najprijateljskije lice u istoriji automobila“: „On je magarac za vuču i prenošenje tereta, pokretna kućica, vatrogasno vozilo, taksi, vozilo hitne pomoći i svojevrsno lajfstajl-vozilo. Nema ništa što on ne može.“

Tehnički gledano, mali transporter T1 baziran je na Bubi. Izvorno je bio zamišljen za zanatlije i majstore, kojima je trebalo vozilo za prevoz alata i materijala. Između 1950. i 1967. godine u Nemačkoj je prodato 1,8 miliona tih transportera.

Golf: „Harmonija koja se oseća“

Naredni korak u priči o uspehu Folksvagena, a time i brenda „Made in Germany“, bio je dolazak Golfa 1974. godine. Sada je na tržištu već osma generacija tog automobila. S više od 35 miliona prodatih primeraka, Golf spada među najprodavanije modele na svetu. Uspeh je bio toliki, da su čitave generacije odrasle uz taj automobil. Pisac Florijan Ilies nazvao je generaciju odraslu uz to Folksvagenovo vozilo „Golf-generacijom“, slično američkoj „Generaciji Iks“.

Golf je bio uspešan i na svetskom tržištu: model se pravio i u Brazilu, Južnoafričkoj Republici, Kini, SAD, ali i u sarajevskom TAS-u, a prilagođavan je specifičnim potrebama svakog tržišta. Za Jana Linenkampa, predsednika „Zajednice entuzijasta Golfa 1“, Golf je „automobil bez klasnih podela“: Jer, „Golfom su na posao dolazili, kako šefovi bolnica na primer, tako i sekretarice. A i poštari su tim automobilom raznosili poštu.“

Ekonomsko čudo u opasnosti?

A šta je s Folksvagenom sada? Da li je to ekonomsko čudo u opasnosti? Da li je koncern postao žrtva sopstvenog uspeha? I da li će Nemačka, koja preko savezne pokrajine Donje Saksonije ima udeo u vlasništvu Folksvagena ostati uz Volfsburg?

Iako još nije jasno da li će i kako koncern izaći iz aktuelne krize, jedno je sigurno: budućnost Folksvagena nije samo pitanje nostalgičnih osećanja. To je i pitanje političkih emocija.

*ovaj članak je najpre objavljenna nemačkom jeziku