„Želimo da odnos sa Kanadom podignemo na najviši mogući nivo“, poručila je Ursula fon der Lajen u sredu u Strazburu svom počasnom gostu Marku Karniju. Zato želi da zajedno sa kanadskim premijerom radi na tome da Kanada postane „prva pridružena članica Evropske unije“.

Pojam „pridruženog članstva“ Kanade u EU već od početka nedelje kruži u javnosti, nakon izveštaja lista Vol strit džornal. U svom govoru o stanju Unije, Fon der Lajen je govorila o tome da bi sa postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini, CETA, trebalo preći na „savezništvo za budućnost“.

Oblasti u kojima bi trebalo sarađivati, kako je navela, uključuju pametnu proizvodnju, tehnologiju, odbrambenu industriju, energetiku, kritične sirovine i baterije. EU i Kanada trebalo bi da sarađuju i u oblastima veštačke inteligencije, kvantnih tehnologija, sajber-bezbednosti, sigurnosti snabdevanja i Arktika.

Mark Karni će imati priliku da se izjasni o ovim predlozima. Još pre puta u Evropu najavio je da želi da da izgradi „jedinstveno savezništvo“ sa EU.

Šta je „pridruženo članstvo“?

Sa „pridruženim članstvom“ EU ulazi na nepoznat teren. Socijaldemokrata Rene Repasi potvrdio je za DW da takav oblik članstva nije predviđen ugovorima EU. On pretpostavlja da se pod tim podrazumeva članstvo koje bi se moglo opisati kao „Evropski ekonomski prostor plus“. To bi značilo punu integraciju u jedinstveno tžište EU i status posmatrača u institucijama EU, kakav trenutno, na primer, ima Island. Politička poruka je, smatra on, da Evropa i Kanada žele da sarađuju „veoma blisko“.

Da li će ova ideja zaživeti, zavisiće pre svega od država članica. Pojam pridruženog članstva na proleće je već koristio i nemački kancelar Fridrih Merc, kada je govorio o Ukrajini.

Iz nemačke vlade poručeno je da pozdravljaju inicijativu i da su spremni da razgovaraju o različitim modelima, ali da bi termin ipak trebalo još jednom „preispitati“. I politikolog Janis Emanuelidis iz Evropskog političkog centra smatra da je taj pojam „velika reč“, posebno zato što se postavlja pitanje u kojoj meri bi jedna država bila uključena u zajedničko pronalaženje kompromisa.

O Zapadnom Balkanu i sahrani Mladića

Na samom kraju govora predsednica Evropske komisije je kratko spomenula i proširenje EU. Pritom nije bilo novih obećanja o rokovima ili članstvu kandidata. Fon der Lajen je ponovila da će proces ostati zasnovan na zaslugama i poštovanju evropskih vrednosti i najavila da će Komisija uskoro predložiti mape puta za zemlje kandidate koje su najviše napredovale.

Govoreći o vrednostima na kojima počiva proces proširenja, Fon der Lajen je kritikovala je veličanje ratnih zločinaca i sahranu Ratka Mladića. „Bila sam zgrožena slikama sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu prošle nedelje. Počinio je najstrašnije zločine protiv čovečnosti. Veličanju ratnih zločinaca jednostavno nema mesta u Evropskoj uniji“, rekla je.

Izjavu o sahrani Mladića, Fon der Lajen je povezala sa uslovima za dalje proširenje EU i naglasila da je budućnost Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, ali i da će proces ostati zasnovan na zaslugama.

Potpuna zabrana društvenih mreža za mlađe od 13 godina

Osim toga, predsednica Evropske komisije želi da deci mlađoj od 13 godina potpuno zabrani pristup platformama društvenih mreža. Za uzrast od 13 do 15 godina deci bi, prema predlogu, bilo omogućeno da koriste društvene mreže putem „mini-naloga“ najviše jedan sat dnevno i to pod nadzorom. Od 15. do 18. godine trebalo bi omogućiti korišćenje bezbednih platformi u trajanju od jednog sata, navela je Fon der Lajen. Same platforme bi morale da dokažu da su bezbedne. Evropska komisija bi sada trebalo da predstavi konkretne predloge.

U Evropskom parlamentu ovu najavu, između ostalih, pozdravio je predsednik poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber, koji je svojoj stranačkoj koleginici uputio „veliko hvala“. Predsednica liberalne grupe Obnovimo Evropu (Renew Europe) Valeri Haje takođe je podržala inicijativu. Da bi predlozi postali stvarnost, moraće da ih odobre države članice EU i Evropski parlament.

Evropa sama određuje svoja pravila, a ne velike tehnološke kompanije, poručila je fon der Lajen u Evropskom parlamentu, što se može shvatiti i kao poruka Sjedinjenim Američkim Državama. Donald Tramp se u prošlosti više puta protivio evropskoj regulaciji američkih tehnoloških kompanija.

Klima i veštačka inteligencija kao „prekretnice našeg vremena“

Među oblastima u kojima predsednica Komisije najavljuje dalje korake nalaze se i klimatske promene i veštačka inteligencija. Evropa – sa šumskim požarima, glečerima koji se tope i rekama koje presušuju – doživela je „leto istine“, rekla je Fon der Lajen. Evropa mora da ostane pri svojim klimatskim ciljevima – pre svega da do 2050. postane klimatski neutralna – ali istovremeno mora da postane otpornija. Zbog toga želi da u narednim mesecima predstavi novi okvir za klimatsku otpornost, kojm bi bilo utvrđeno 100 područja koja su najviše ugrožena.

Predsednica poslaničke grupe Zelenih, Teri Rajntke, kritikovala je najavljene mere kao nedovoljne i zakasnele: „Gde ste bili, gospođo Fon der Lajen, kada je ovog leta izgorelo više od 650.000 hektara šuma?“, upitala je u parlamentu i kritikovala odsustvo evropskih lidera tokom ovog leta.

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, EU želi da podstiče njenu upotrebu, ali istovremeno treba osigurati da čovek „drži konce u svojim rukama“. U novembru bi trebalo da budu predstavljene ključne inicijative za primenu veštačke inteligencije u oblastima kao što su zdravstvo, saobraćaj, poljoprivreda, prehrambena industrija, odbrana i svemirska istraživanja.

Evropska unija bi, kako je navela, trebalo da sarađuje i sa partnerima koji dele iste vrednosti, poput Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva. Upadljivo je da Sjedinjene Američke Države nisu pomenute.

Planovi za Evropski savet bezbednosti

Predsednica Komisije osvrnula se i na takozvane „hibridne pretnje“, poput incidenta sa dronovima u Lajpcigu pre nekoliko nedelja. One su „sve manje hibridne i sve manje samo pretnje“. Evropi je hitno potreban koncept za odgovor na takve napade. Pored nove bezbednosne strategije, Fon der Lajen je najavila i da će uskoro predstaviti planove za osnivanje Evropskog saveta bezbednosti. O tome će se razgovarati i sa partnerima poput Kanade, Norveške, Ukrajine, Velike Britanije i drugih.

Govor sadrži i brojne druge najave za narednu godinu. Politikolog Janis Emanuelidis u razgovoru za DW kaže da pretpostavlja da je Fon der Lajen odabrala teme za koje zna da može da ih sprovede. Ipak, smatra da u evropskoj politici nedostaje nešto više ambicije.

Poslanici kritikuju Fon der Lajen

Jedna od glavnih kritika, koju je iznela i poslanica Levice Manon Obri, jeste to što se Fon der Lajen nije osvrnula na visoke troškove života, iako je upravo to pitanje koje najviše zaokuplja građane Evrope. I Žordan Bardela, predsednik desničarske grupe „Patriote Evrope“, govorio je o „dve Evrope“ – jednoj u kojoj se donose pravila i uvode porezi, i drugoj koja za to plaća račun i mora sve više da radi, a sve manje može sebi da priušti.