Crkve, muzeji, spomenici, mozaici: agresorski rat Rusije ugrožava i ukrajinska kulturna dobra. Ministarstvo kulture u Kijevu saopštilo je da je, od početka agresije u februaru 2022, više od 800 objekata kulture oštećeno ili uništeno, uključujući i 120 onih od nacionalnog značaja. Unesko brojna mesta svetske kulturne baštine u Ukrajini klasifikuje kao ugrožena, među njima i Crkvu Svete Sofije u Kijevu i Stari grad Lavov. „Uništavanje se nastavlja, jer se kraj ratu ne nazire“, kaže Kristijan Braht, direktor Dokumentacionog centra za istoriju umetnosti i Arhiva slika Foto Marburg.

Zbog toga je Arhiva iz Marburga u Ukrajinu angažovala oko 20 domaćih ukrajinskih fotografa, opremljenih digitalnim fotoaparatima. U gradovima kao što su Kijev, Odesa, Nikolajev i Zaporožje, oni su od oktobra 2022. fotografisali oko 250 istorijski ili kulturno značajnih građevina. Napravili su nekoliko hiljada fotografija spoljašnosti i unutrašnjosti objekata. „Ako budu uništeni, slike služe kao osnova za rekonstrukciju, kao naučna dokumentacija i za kulturno pamćenje“, objašnjava Braht za DW.

U fokusu su drvene crkve

O tome šta će se fotografisati odlučuje istoričar umetnosti Braht, zajedno sa jednom ukrajinskom koleginicom koja ima uvid u nacionalne i regionalne liste spomenika. Tako su u foku došle mnoge zgrade koje ranije nisu ni bile zabeležene van Uneskove svetske baštine – istorijske drvene crkve u okolini Lavova, različiti kompleksi i palate, moderni partizanski spomenici, mozaici na zidovima u Harkovu.

Braht navodi Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Harkovu, jednu od najstarijih pravoslavnih crkava u tom gradu, kao izuzetan primer projekta „Ukrajinsko kulturno nasleđe“. Sagrađena je krajem 17. veka, a poznata je po zvoniku koji je podignut u čast ruskog cara Aleksandra I (1777-1825) koji je porazio Napoleona 1812. godine. U martu 2022. godine crkva je pretrpela velika oštećenja: u borbama za Harkov uništeni su enterijeri, ikone, prozori, vitraži i ukrasi na spoljnoj fasadi.

Saborna crkva Svetog Preobraženja u Odesi, koja se našla pod vatrom krajem jula 2023, takođe je teško oštećena. Kupola i krov su se urušili, tako da rekonstrukcija više nije moguća. U Arhivi Marburga sada se nalaze fotografije koje prikazuju zgradu pre i posle uništenja.

Ciljani napadi na kulturno nasleđe?

Da li Rusi ciljano gađaju spomenike kulture? Kristijan Braht nije siguran: „Verovatnije je u pitanju kolateralna šteta prilikom napada na infrastrukturu ili vojne objekte – za razliku od napada saveznika u Drugom svetskom ratu 1942. na stari grad Libek ili uništenja Bogorodičine crkve u Drezdenu što su bili pogoci u srce kulture nemačke nacije.“ A cilj ruskih napadača je, kako dodaje, i da demorališu stanovništvo.

Braht do sada nije lično posetio Ukrajinu, ali je ipak postao stručnjak za ukrajinsku kulturu – ne samo zahvaljujući foto-projektu koji sufinansiraju nemačka vlada i nekoliko fondacija. „Odjednom dobijamo novu sliku Ukrajine“, kaže on. Za njega, fotografije zgrada i spomenika govore o mešavini različitih arhitektonskih stilova koja je ranije bila nepoznata na Zapadu.

Ukrajina je, naime, zbog svog geografskog položaja između Rusije i Zapada, oduvek apsorbovala uticaje iz svih pravaca. „Kao sunđer“, kaže Braht. „Bez ruskog napada možda ne bismo imali tako jak razlog da izbliza pogledamo tu kulturno bogatu zemlju“, kaže on, čudeći se zašto u Nemačkoj odavno ne postoji institut za istraživanje ukrajinske kulture.

Sa oko 2,6 miliona originalnih fotografija, Nemački dokumentacioni centar za istoriju umetnosti – Arhiva slika Foto Marburg, jedna je od najvećih zbirki slika o evropskoj umetnosti i arhitekturi u svetu. I javno je dostupna. Arhiva i institut danas su deo Filips-univerziteta iz Marburga.

Nema koordinata za Rusiju

„Sve dok traje rat, nećemo objavljivati podatke o fotografijama i istraživanjima“, kaže Braht – jer, kako dodaje, ne žele da to pomogne ruskim napadačima. „U suprotnom bi ruska vojska mogla da napravi mapu sa samo nekoliko klikova mišem, koristeći geo-koordinate.“

Foto-projekat je posebno važan, ukazuje Braht: „Radi se o vrednosti ljudskog stvaralaštva, o zaštiti kulture prema međunarodnom pravu i o kulturi kao faktoru formiranja identiteta u ukrajinskom društvu“. Naravno, foto-dokumentacija ne može da spreči uništavanje kulturnih objekata: „Mi ne možemo da sačuvamo objekat, ali možemo da omogućimo vizuelno pamćenje, a time i rekonstrukciju.“

Ipak, Braht se nada da će uskoro moći i da završi projekat, u koji je uključen i Lajbnicov informacioni centar za tehnologiju i prirodne nauke (TIB) iz Hanovera. Nadamo se, kaže, da će se rat završiti.

Ovaj članak je originalno objavljen na nemačkom jeziku.