Majkrosoft je nedavno najavio dodatna ulaganja od četiri milijarde evra u centre za podatke i veštačku inteligenciju u Francuskoj do 2027.

"Novi centar za podatke, koji će biti jedan od najvećih u Evropi, staviće nas na čelo sektora čuvanja podataka i veštačke inteligencije”, rekao je nedavno francuski predsednik Emanuel Makron. Prošlog leta on lično je pokrenuo državni planFrancuske za veštačku inteligenciju: 500 miliona evra trebalo bi da poteku u stvaranje istraživačkih klastera za veštačku inteligenciju do 2030.

Prošlog decembra pariski startap Mistral AI dokapitalizacijom je postao jednorog, što je pojam koji se koristi za startap preduzeća vrednija više od milijardu dolara. Mistral AI smatra se konkurentom OpenAI-ju, koji je razvio ChatGPT.

 Uprkos tome, Francuska i Evropa još uvek moraju puno da nadoknade kada je u pitanju veštačka inteligencija, kažu stručnjaci.

"Francuska vlada je odlučila da zemlja postane jedan od glavnih igrača u veštačkoj inteligenciji - za razliku od Nemačke", kaže Noa Grin naučni asistent u projektnom timu za bezbednost veštačke inteligencije u jednom vašingtonskom trustu mozgova (Center for New American Security), "Ali za sada je SAD na prvom mestu, zatim dolazi Kina, nešto iza Velika Britanija i na kraju Francuska i Nemačka kao broj jedan i dva u Evropskoj uniji", objašnjava Grin. Za njega uzrok tom jazu nije samo tehnološke prirode.

"SAD je tako dugo bio vodeći na tom tržištu tako da mnogi investitori radije ulažu svoj novac ovde jer znaju da tu postoje potrebni talenti i infrastruktura", kaže on. "Francuska je, s druge strane, poznata po svom restriktivnom zakonodavstvu u pogledu tržišta rada, što je za tehnološke divove poput Gugla u prošlosti bio veliki problem."

Evropi treba više superračunara

Ali za Veroniku Ventos, suosnivačicu pariskog startapa NukkAI, uvek je bilo jasno da će njena firma biti u Francuskoj. "Ovde postoje izvrsni istraživači i brojni državni programi finansiranja", kaže za DW Ventos, koja je prethodno istraživala na polju veštačke inteligencije u univerzitetskim okvirima. NukkAI, je osnovan 2018. i sada ima tim od 25 ljudi. Izazvao je senzaciju 2022. kada je njegova veštačka inteligencija pobedila svetske prvake u bridžu na posebno organizovanom turniru.

"Naša veštačka inteligencija razlikuje se od drugih jer su ljudi sastavni deo sistema, mogu da prate procese i dobiju precizna objašnjenja od veštačke inteligencije za njene izbore”, kaže ova stručnjakinja za veštačku inteligenciju. "Takođe koristimo puno manje podataka, što štedi energiju." Oko deset firmi trenutno koristi NukkAI-jevu tehnologiju za logističko planiranje, uključujući i francuski vojno-industrijski koncern Thales kao i NATO.

„Francuskoj i Evropi će biti potrebni bolji superračunari“, kaže Kristin Digua iz univerzitetskog Centra za posmatranje veštačke inteligencije u Parizu. “To je jedini način kako da održimo korak u sektoru veštačke inteligencije”, kaže ona za DW.

Ove i iduće godine, prva dva evropska superračunara biće instalirana u Jilihu na zapadu Nemačke i nadomak Pariza, svaki od njih sa brzinom većom od triliona računskih operacija u sekundi.

"Međutim, Amerikanci su još uvek ispred nas a verovatno će ih prestići Kinezi, koji tvrde da njihov novi superračunar Tianhe 3 ima kapacitet veći od dva eksaflopa, što bi ga činilo najmoćnijim na svetu", kaže ona. Evropska saradnja nije važna samo s obzirom na ovu utakmicu. "Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022., Moskva vodi kampanju dezinformisanja protiv Evrope zasnovanu na veštačkoj inteligenciji – od toga se možemo odbraniti jedino udruženim snagama ”, zahteva Digua.

Stručnjaci traže više državnih ulaganja

Startap Helsing sa sedištem u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji osnovan je 2021. ali rat u Ukrajini potvrdio je da su osnivači imali „pravu intuiciju", kako za DW kaže Antoan Borde, Helsingov potpredsednik za AI.

 "Evropa i zapadne demokratije suočavaju se s egzistencijalnim rizikom. Moramo izgraditi zajednički tehnološki i odbrambeni suverenitet - veštačka inteligencija će u tomu biti ključna", kaže on.

Tako, na primer, Helsingova veštačka inteligencija obrađuje satelitske ili radarske podatke u borbenim zonama u stvarnom vremenu. Podaci su dostupni vojskama na kopnu, u vazduhu ili na vodi, uključujući i Ukrajinu. “Prekogranični tim se nadopunjuje: Nemačka ima snažnu industrijsku kulturu, dok se Francuska ističe po mnogo inovacija”, kaže Borde. Ali da bi Evropa imala priliku da bude ravnopravna sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, mora se dogoditi više. "Potreban nam je evropski plan ulaganja u veštačku inteligenciju, i to pre svega kada je reč o kapacitetima računara", zaključuje Borde.

Hoće li Evropa dobiti deo kolača?

Istraživač Noa Grin takođe veruje u potencijal veštačke inteligencije. Ali nije siguran hoće li Evropa od toga imati velike koristi. "SAD ima politiku liberalizma sa što manje prepreka kako bi se mogao pojaviti konkurentan sektor. EU, s druge strane, želi postati prvak regulacije veštačke inteligencije kako bi zaštitio osnovna prava", objašnjava on.

EU je 21. maja konačno su donela tzv. AI zakon koji, između ostalog, zabranjuje razvoj određenih aplikacija koje su klasifikovane kao opasne. "Ali samo ako imate sopstvene proizvode možete odlučiti kako mogu da se koriste i da li uopšte mogu da se koriste u autokratskim sistemima ", kaže Grin.

Za Veroniku Ventos jedan je element ključan za uspeh francuskog i evropskog sektora veštačke inteligencije. "Umesto da pokušavamo da držimo korak s velikim igračima poput Gugla, koji su u potpuno drugoj ligi kada je u pitanju čuvanje podataka, trebalo bi da se usredsredimo na sopstvene snage - poput veštačke inteligencije u kombinaciji s robotikom u Francuskoj", kaže ona.