Francuska poruka sirijskoj opoziciji
28. avgust 2012. Francuska želi da podrži skore političke promene u građanskim ratom pogođenoj Siriji i da sirijsku opoziciju vidi kao legitimnog predstavnika naroda te bliskoistočne zemlje. Francuski predsednik Fransoa Oland ponovo je zahtevao političko rešenje krize u Siriji. Pritom se snažno zalaže za stvaranje bezbednosne zone u Siriji.
„Francuska zahteva od sirijske opozicije da formira prelaznu vladu“, rekao je Oland pred oko stotinu francuskih diplomata u Jelisejskoj palati. Tu vladu bi Pariz priznao i „mogla bi da bude legitiman predstavnik nove Sirije“. Francuska takođe želi da sarađuje sa partnerima među arapskim zemljama kako bi se taj korak ubrzao.
SAD: prelazna vlada bi bila preuranjen korak
Sjedinjene Američke Države se, međutim, ne slažu s tim što je Oland izjavio. To nije dogovoreno s predstavnicima drugih država i taj poziv je došao preuranjeno, s obzirom na podeljenost unutar sirijske opozicije, ocenila je jedna portparolka Ministarstva spoljnih poslova u Vašingtonu.
Najvažnija opoziciona grupa - Sirijski nacionalni savet – prema rečima njegovog predsedavajućeg Abdelbaseta Sieda, spreman je da oformi prelaznu vladu. Sličnih planova ima i među drugim opozicionim grupama – kao na primer Nova alijansa, dugogodišnjeg sirijskog opozicionog političara Haithama Maleha.
Oland: upotreba hemijskog oružja legitiman razlog za vojnu intervenciju
Fransoa Oland je u svom govoru upozorio sirijskog predsednika Bašara al Asada na nedopustivost upotrebe hemijskog oružja. Upotreba hemijskog ili biološkog oružja predstavljala bi „legitiman razlog za vojnu intervenciju iz inostranstva“, istakao je Oland. I američki predsjednik Barak Obama je, pre samo nedelju dana, upozorio Asada da će do intervencije doći ukoliko njegove snage upotrebe hemijsko i biološko oružje. Slični tonovi mogli su se čuti i od britanskog premijera Dejvida Kamerona. Te tri zemlje – Francuska, Velika Britanija i SAD –takođe su bile te koje su krenule u zajedničku vojnu akciju protiv bivšeg libijskog vođe Moamera el Gadafija.
Istovremeno, zbog građanskog rata u Siriji, svakim danom je sve više onih koji napuštaju tu zemlju. Protekle nedelje, turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutolu upozorio je da Turska ne može da primi više od 100.000 izbeglica iz susedne Sirije. „S jedne strane, želimo da ispunimo naše ljudske obaveze prema Sirijcima, s kojima smo već dugo povezani. S druge, pak, rastući broj izbeglih je takođe opterećenje. I taj teret moramo da podelimo s međunarodnom zajednicom“, rekao je turski ministar. Od početka sukoba u Siriji spas van zemlje potražilo je 200.000 Sirijaca, a živote je izgubilo više od 20.000 ljudi.
Autori: Rolf Brojh (afp, dapd, dpa, rtr) / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković