Francuska vlada za dlaku je preživela dve inicijative za izglasavanje nepoverenja koje su podnete zbog njene sporne reforme penzionog sistema. Za prvi zahtev, koji je podnela mala konzervativna stranka Liot, glasalo je 278 poslanika, a za izglasavanje nepoverenja bilo je potrebno najmanje 287. To što je nedostajalo devet glasova znači da je među konzervativnim republikancima morao biti veći broj neistomišljenika nego što se pretpostavljalo – jer, vlada je za njih učinila ustupke vredne milijarde.

Drugu inicijativu podneo je desničarski Nacionalni savez, ali su za njega glasala samo 94 poslanika. Nakon neuspeha ta dva glasanja, penziona reforma se smatra prihvaćenom. Ona će sada biti prosleđena Ustavnom savetu, a ako je on potvrdi – stupa na snagu.

Protesti širom zemlje

U nekoliko francuskih gradova i sinoć su zbog toga izbili nasilni protesti. Najmanje 142 osobe uhapšene su u Parizu, a 11 policajaca je povređeno, prenose francuski mediji pozivajući se na izvore iz policije.

Spontanih demonstracija bilo je i u drugim gradovima, u Sent Etjenu, Strazburu, Amjenu, Kanu i Tuluzu.

Premijerka Elizabet Born prošle nedelje je uz pomoć proceduralnog trika progurala kontroverzne planove predsednika Emanuela Makrona o podizanju starosne granice za odlazak u penziju. Ona se pozvala na član 49.3 francuskog ustava koji predviđa da zakon može da se usvoji i bez potvrde u parlamentu, pod uslovom da vlada nakon toga preživi glasanje o nepoverenju.

Opozicija je tada odmah najavila izglasavanje nepoverenja, ali je to težak postupak – od 1962. godine to nikome u Francuskoj nije pošlo za rukom. Vlada se može pozvati na taj član ustava kada je reč o budžetskim pitanjima, kao što je to sada slučaj sa penzionom reformom. Pored toga, ona može da koristi to sredstvo samo jednom u parlamentarnoj godini.

Opozicija najavljuje žalbu Ustavnom sudu

Taj potez vlade izazvao je ogromne kritike opozicije. „Vlada više nema nikakav legitimitet, premijer mora da podnese ostavku“, rekla je liderka levičarskih populista Matilda Pano.

„Makron ne može da se pretvara da se ništa nije dogodilo“, rekla je Marin Lepen iz Pen iz Nacionalnog saveza, „minimum minimuma bi bio da smeni (premijerku) Born“.

Levi i desni nacionalisti traže sada da se Ustavni sud o tome izjasni po hitnom postupku.

Sama premijerka je pre toga u parlamentu branila reformu i ujedno napala opoziciju da velikim brojem amandmana onemogućava raspravu. Ne, rekla je, član 49.3 je uveo general De Gol, a ne neki diktator. „Ako želite da srušite vladu, sada imate priliku za to“, ljutito je poručila Elizabet Born.

Born bi mogla da bude smenjena

Ipak, premijerkina politička budućnost je neizvesna. Predsednik Makron će se verovatno odvažiti na nekakav simboličan novi početak i to verovatno kroz rekonstrukciju vlade. Već danima se spekuliše o budućnosti premijerke, čija je potraga za kompromisom, kako se u Francuskoj stalno ističe, na kraju neslavno propala.

Situacija je dodatno komplikovana, jer je Born tek druga žena premijer u Francuskoj. Njena prethodnica Edit Kreson bila je 1990-ih na funkciji samo jedanaest meseci. Da je Born sada smanjena, ona bi taj neslavni rekord oborila, odnosno bila bi kraće na čelu vlade. Makron, koji sebe predstavlja kao zagovornika jednakosti, trebalo bi da pokuša to da izbegne. Priča se da će Born ostati na mestu premijerke najmanje do početka aprila.

Makron – s vetrom u lice

Ali, čak i sa novim licima u kabinetu, Makron će morati i lično da se zapita kako i šta dalje. Penziona reforma izazvala je frustracije stotina hiljada Francuza, koja se poslednjih dana ispoljava u spontanim, a ponekad i nasilnim protestima.

Sindikati žele da nastave da mobilišu ljude – već za četvrtak su najavljeni novi štrajkovi i protesti. Posmatrači očekuju da će se predsednik suočiti sa još većim otporom u sprovođenju reformskih projekata.

Reforma penzionog sistema predviđa pre svega postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 64 godine do 2030. Trenutno je granica 62 godine. U stvari, odlazak u penziju u proseku počinje kasnije: oni koji nisu dovoljno dugo uplaćivali da bi dobili punu penziju, rade duže. Tek sa 67 godina dobija se penzija bez odbitka, bez obzira na to koliko dugo je uplaćivano. Vlada želi to da zadrži, čak i ako se broj godina isplate potrebnih za punu penziju brže povećava. Ona želi i da poveća mesečnu minimalnu penziju na oko 1.200 evra. Cilj svih tih reformi je da se zapuši rupa u penzijskom fondu koja se očekuje.

idj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.