Predsednik Francuske spada u retke evropske lidere koji održavaju prilično redovan kontakt s predsednikom Srbije Aleksandarom Vučićom. Ako se izuzmu redovne posete međunarodnih zvaničnika zaduženih za taj region, Emanuel Makron je šef države na koga se Vučić često poziva kada ga optužuju da je pod nekom vrstom političkog bojkota.

Nesumnjivo je da su pojedine države donekle korigovale stav prema Srbiji, čemu su svakako doprineli sporni izbori i porast autoritarizma, ali je to u slučaju Francuske i pojedinih zemalja Evropske unije nekako prevaziđeno. Ili gurnuto pod tepih zbog ekonomskih dilova.

Srbija je najavila kupovinu francuskih borbenih aviona Rafal, a uoči Makronove posete u srpskim medijima se spekulisalo da Francuska namerava da u Srbiji skladišti nuklearni otpad, što je, bar zvanično, demantovano, i što je predsednik Srbije nazvao „besmislicom“. To je zatim otišlo i korak dalje, pa se navodilo da će Francuska u Srbiji graditi mini nuklearne elektrane, i da su zbog toga i promenjeni neki zakonski akti u Srbiji.

Pretpostavlja se da i Francuska ima neki svoj stav i zainteresovanost za srpski litijum, ali bar za sada ona nije bila u prvim redovima podrške iskopavanju litijuma u Srbiji.

Makron dolazi pre svega zbog Rafala

Intenzivna politička komunikacija Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona za spoljnopolitičkog komentatora Boška Jakšića predstavlja „dokaz da Makron pokušava da zauzme poziciju koju je u svoje vreme imala Angela Merkel“.

„Odnosi Srbije i Nemačke su se u međuvremenu pokvarili i ako se to poveže s Makronovim ambicijama da on bude jedan od ključnih lidera Evrope, onda je donekle i razumljivo njegovo interesovanje za Srbiju. Ali, mislim da on pre svega dolazi zbog potpisivanja ugovora o kupovini Rafal aviona i da tu ne postoji nijedan drugi dublji razlog“, kaže Jakšić za DW.

„Reč je o poslu vrednom tri milijarde evra, koji ima i političku težinu, jer se Srbija na taj način distancira od kupovine ruskog naoružanja. Francuska je obazriva oko litijuma, ali mislim da će i to biti tema u četiri oka. Srbija je izgleda zainteresovana i za mini nuklearke, ali nisam siguran koliko će i za to uspeti da izdvoji još tri milijarde evra“, napominje naš sagovornik.

Ekonomija i bezbednost regiona

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, takođe smatra da će neke ekonomske teme biti u prvom planu, ali da je tu svakako i bezbednost u regionu, pre svega kada je reč o Bosni i Hercegovini i Kosovu.

„U tom kontekstu bi trebalo posmatrati i nedavnu posetu direktora CIA i zvaničnika NATO. Francuska tokom svih ovih godina nije bila previše prisutna na Balkanu, ali je u nekim prilikama pružila ruku podrške Srbiji. Srbija sa druge strane reklo bi se rasprodaje ono što ima, bez nekih većih pozitivnih efekata na samu Srbiju, jer je vlast sklapala takve poslove uglavnom misleći na sebe i svoj opstanak“, ocenjuje Biserko za DW.

Svetac zaštitnik Srbije?

Režimski mediji već danima posetu Makrona veličaju kao dokaz mudre spoljne politike Aleksandra Vučića, a pojedini čelnici vlasti smatraju da su Srbija i Francuska na putu strateškog partnerstva. Francuska je svakako značajna zemlja Evropske unije, skreće pažnju Boško Jakšić, i „očekivano je da se vlast time hvali“.

„Osnovno pitanje je za šta se koriste te posete. Makron će možda učtivo podržati evropski put Srbije, ali imajmo na umu da je Francuska najskeptičnija prema programu proširenja EU. Tu će teško biti nekog pomaka. Ali, neki opšti utisak je da se Makron pojavljuje u ulozi nekakvog sveca zaštitnika Srbije, na osnovu čega on poentira i unutar EU i bilateralno na poslovima u Srbiji, koji su mogli da odu Amerikancima, Nemcima ili čak Rusima“, ocenjuje Jakšić.

Francuskoj korist – Srbiji propaganda

Porazno je ipak što se na ovaj način praktično i opozicija i civilni sektor ostavljaju praktično bez ikakve podrške, smatra Sonja Biserko.

„Mislim da pored toga inostrani faktor opoziciju vidi kao nekoga ko ne uspeva da kapitalizuje brojne greške vlasti i da je zbog toga na neki način i digao ruke od opozicije. S druge strane se i EU suočava sa brojnim problemima, pre svega sa ratom u Ukrajini, i demokratizacija Srbije u takvoj situaciji prosto nije na dnevnom redu“, ocenjuje Biserko.

Boško Jakšić podseća da je tokom Makronove posete Srbiji 2019. godine „on vešto izbegao da se susretne sa srpskom opozicijom, jer je navodno takav zahtev kasno stigao“.

„Ne znam plan ove posete, ali mislim da će se nešto slično desiti i ovog puta, što će možda dovoljno govoriti i o njegovoj ličnoj podršci Vučiću“, kaže Jakšić.

U svakom slučaju, naš sagovornik na kraju smatra da će od ove posete i ekonomske saradnje „Francuska imati mnogo veće, opipljive koristi, za razliku od Srbije, koja će od ovoga imati samo propagadnu korist za vlast“, zaključuje Jakšić za DW.