Frankfurter algemajene cajtung (FAZ) piše da je „pre godinu dana, kada se raspravljalo u dolazećoj pandemiji i rizičnim oblastima, često bilo govora o siromašnim romskim četvrtima na Balkanu, kao potencijalnim pokretačima zaraze“.

List citira jednog srpskog lekara, koji o Romima govori kao o najslabijoj karici u borbi protiv pandemije i dodaje: „Virus nalazi utočište u romskim naseljima, odakle može ponovo da počne da se širi čim dođe do popuštanja ograničenja“.

Kao primer se ističe najveći od svih romskih naselja u jugoistočnoj Evropi - Stolpinovo u bugarskom Plovdivu u kojem živi oko 60.000 ljudi. „Strah da će odatle uvek dolaziti do novih izbijanja infekcije, čak i ako se virus stavi pod kontrolu u većinskim društvima izgleda se nije obistinio“, navodi se u tekstu uz napomenu da za to nema jasnih dokaza.

„Pored činjenice što o ‘kontroli‘ nad virusom ne može da bude ni govora, razlog može da bude i tradicionalno teško prikupljanje podataka o najvećoj evropskoj etničkoj manjini. Jer, mnogi od 10 do 12 miliona Roma nemaju zdravstveno osiguranje, neki čak nemaju ni rodni list, a o regularnoj adresi stanovanja da ne govorimo. Njih nema u državnim statistikama“, piše nemački dnevnik.

U tekstu stoji da su Romi, u odnosu na druge evropske narode, mlada populacija koja živi kraće, i ocenjuje da to možda doprinosi „blagom i neprimetnom toku infekcije, ali da ni o tome nema sigurnih podataka“.

Hoće li Romi ostati bez zaštite od korone?

Autor teksta Mihael Martens primećuje da su Romi veoma „marginalizovani“ i da imaju veoma malo dodirnih tačaka sa većinskim stanovništvom: „To deluje i na prenošenje virusa, iz njihove zajednice u druge delove društva, ali i obratno.“ Takođe napominje da postoji još jedna briga - „da li se kampanjom za vakcinaciju može dopreti do romske populacije ili će pak ostati bez zaštite?“

Jer, kako se ističe, nije samo pandemija korona virusa ukazala na probleme vakcinacije romske populacije. Rezultati jedne studije, sprovedene u 12 evropskih država, pokazuju da su „romska deca ređe vakcinisana protiv uobičajenih bolesti nego deca većinskog stanovništva“. Kao pozitivni primeri navode se Bugarska, Mađarska, Moldavija i Slovačka. Ali, u drugim državama, s obzirom na stopu vackinacije ispod proseka „među decom u romskim četvrtima češće dolazi do epidemija morbila (malih boginja)“.

Obradović: Važno je dopreti do Roma

U tekstu se dalje navodi da i u Srbiji, koja je „lider u vakcinaciji na evropskom kontinentu", živi oko 150.000 Roma - nezvanično mnogo više. Citira se srpska ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Marija Obradović, koja ističe koliko je za uspešnost kampanje za vakicnaciju važno da se dopre do Roma.

„Do sada je bilo nekih praktičnih poteškoća, a nedostatak svesti o značaju vakcinacije je samo jedna od njih. Mnogi Romi nemaju internet priključak ni kompjuter, tako da ne mogu da se elektronskim putem, kako je predviđeno, prijave za vakcinaciju. Neki možda imaju mobilne telefone i na taj način pristup internetu, ali ne uspevaju da dobiju termin jer nemaju ličnu kartu, koja je neophodna za popunjavanje formulara elektronskim putem. Neki ne mogu da koriste ni mogućnost da se za vakcinaciju prijave telefonom, jer iako imaju mobilni telefon nemaju kredit. Tako da mogu da zovu samo njih, ali oni sami ne mogu da pozovu nikog drugog.“

Frankfurter algemajne cajtung piše kako ministarka Obradović želi da se sa ovakvim poteškoćama suoči na nebirokratksi način. „Država će ići u naselja i vakcinisati sve koji žele na licu mesta. (…) Mobilni timovi bi trebalo da odrade reklamne kampanje za vakcinaciju. Ostaje otvoreno pitanje kako dokumentovati vakcinaciju i moguće posledice kod ljudi, koji uopšte nemaju dokumente ili im je istekla važnost“.

List na kraju citira beogradskog epidemiologa i člana kriznog štaba Vlade Srbije, Predraga Kona koji kaže da je „od suštinske važnosti saradnja sa romskim liderima i posrednicima“.

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android