U narednih pet sedmica se samo na stadionima utakmica Svetskog prvenstva u fudbalu očekuje oko šest miliona navijača, a tome treba dodati oko šest milijardi ljudi koji će utakmice pratiti na ekranima.

To su očekivanja svetskog Fife, a u skladu s tim su i ogromna privredna očekivanja pojedinih kompanija povezanih s turnirom.

Posetioci utakmica će novac morati da ostave u hotelima i restoranima, platiće putovanja avio-kompanijama, a mnogi navijači će želeti da kupe i istu opremu kakvu imaju njihovi idoli, tako da se dobiti raduju i proizvođači sportske opreme.

Ali od brojnih gledalaca i medijske pažnje ubedljivo najveći dobitnik je sama Fifa jer to je i formalno „njeno“ takmičenje pa tako ima i monopol nad planiranjem i sprovođenjem prvenstva.

A to je u ovom slučaju ogroman novac: međunarodni krovni savez očekuje prihode od nekoliko milijardi evra, procenjuje Florijan Pfefel, profesor sportskog menadžmenta na visokoj školi u Bad Homburgu.

Pet milijardi dolara više – preko leđa fudbalera

„Fifa je privredni dobitnik turnira“, kaže Pfefel za nemački javni servis ARD. Za ciklus svetskih prvenstava koji je počeo 2023. i ovim turnirom ove godine dostiže vrhunac, Fifa je objavila cilj od 13 milijardi dolara prihoda. Ovaj stručnjak upozorava da je to znatno više od SP u Kataru gde je FIFA ostvarila prihod od sedam do osam milijardi dolara.

To se delom može zahvaliti i visokim cenama ulaznica koje je odredila Fifa. Već ulaznica za prvu utakmicu takmičenja u SAD koštala je više od hiljadu dolara. I druge cene ulaznica za turnir u SAD, Meksiku i Kanadi prevazilaze dosadašnje razmere.

Znatno povećanje prihoda posledica je i odluke Fife da prvi put poveća broj reprezentacija sa 32 na 48, čime se broj utakmica povećava sa 64 na 104. Više reprezentacija znači više utakmica, a šta god o tome mislili igrači i njihovi treneri – u idealnom slučaju do finala neku reprezentaciju sada čeka čak osam teških utakmica u relativno kratkom periodu – za Fifu to znači novac.

To znači veće prihode od oglašavanja, sponzorstava i prodaje ulaznica – iako, prema Pfefelu, to još uvek nije najveći deo prihoda.

„Ako pogledamo raspodelu prihoda na poslednjem prvenstvu, odnosno u periodu od 2019. do 2022, vidimo da nešto više od 50 odsto prihoda dolazi od medijskih prava, gotovo 30 odsto od sponzorstava, a tek oko deset odsto od prodaje ulaznica, dok nešto više od pet odsto otpada na ostale prihode“, kaže Pfefel.

„Tebi rizik, ali meni uvek dobit“

Glavni izvor prihoda Fife zato su prava prenosa. Međunarodne televizijske kuće i striming platforme poput Komkasta, Magente TV ili DAZN-a od Fife kupuju pravo prenosa. Zauzvrat očekuju nove pretplatnike i veće prihode od oglašavanja.

Koliko tačno striming servisi plaćaju ta prava nije poznato ni stručnjacima. Za razliku od televizijskih prava za Bundesligu, dodela prava za Fifina takmičenja ne odvija se putem javne licitacije, već se uslovi tajno dogovaraju između Fife i ponuđača. Koliko će taj posao na kraju biti uspešan za same platforme, neizvesno je do samog kraja, kaže Pfefel.

„Da li će se to ulaganje isplatiti, može da zavisi od zemlje i paketa prava, ali i od sportskog uspeha sopstvene reprezentacije“, kaže on.

Što reprezentacija stigne dalje na prvenstvu, to po pravilu raste i interesovanje u zemlji. „Tada će gledaoci biti zainteresovaniji da prate prvenstvo i sklapaju dodatne pretplate.“

Privredni efekti svetskog prvenstva međutim veoma su neravnomerno raspoređeni. Dok Fifa i pojedine striming platforme ostvaruju velike profite, mnogi troškovi ostaju na teret država domaćina i lokalnih zajednica. Ulaganja u stadione, infrastrukturu, bezbednost i saobraćaj često se finansiraju javnim novcem.

Jedva merljiva korist za domaćina

Često ti troškovi znatno prevazilaze kasnije prihode. Kritičari već godinama govore o nepravednom poslu za poreske obveznike koji će kasnije posredno morati da nadoknade budžetski manjak.

Pored toga, često se govori o podsticajima i impulsima za privredu, ali kada se to bolje pogleda, obično nije tako. Prema procenama Fife i Svetske trgovinske organizacije, petonedeljni turnir mogao bi da doprinese američkoj privredi sa oko 17 milijardi dolara.

Mereno veličinom američke privrede, to je marginalno, kaže Kristof Brojer, profesor sportskog menadžmenta na Nemačkoj visokoj školi za sport u Kelnu.

Bruto domaći proizvod, odnosno ukupna privredna proizvodnja SAD, iznosi oko 30 biliona dolara. „Tih 17 milijardi čini udeo od oko 0,05 odsto. To se jedva može osetiti“, kaže Brojer.

Doduše, može se očekivati određeni privredni efekat za 11 gradova u SAD u kojima će se utakmice održavati, ali za čitavu zemlju domaćina on je veoma ograničen.

Za pojedine grane i preduzeća Svetsko prvenstvo u fudbalu može biti veoma unosan posao. Turnir u tom smislu podseća na samo prvenstvo: postoji jedan veliki dobitnik, ali mnogo gubitnika. No za razliku od turnira, dobitnik je tu uvek isti: Fifa.