Oni pevaju, skaču i grle se. Hiljade navijača Napolija slave na ulicama tog grada na jugu Italije. Erupcija emocija kao iz vulkana Vezuv. Napoli je u sredu u finalu italijanskog Kupa pobedio Juventus iz Torina i osvojio prvu titulu nakon pauze zbog pandemije korona-virusa.

S obzirom na to da im nije bilo dozvoljeno da putuju do stadiona u Rimu, navijači slave na ulicama. U dramatičnim trenucima sve se zaboravlja: držanje odstojanja, nošenje maske i više do 34.000 preminulih od korone u Italiji. Čežnja navijača za navijanjem u toku utakmice veća je od svega.

I to ne samo u Napulju. Na mnogim mestima navijači se nadaju da će uskoro opet biti deo igre. I to ne samo na slavlju nakon pobede, već i na samom stadionu. Primer finala nemačkog kupa: Nemački fudbalski savez (DFB) podneo je zahtjev berlinskom Senatu da dozvoli da po 5.000 navijača iz svakog kluba stadionu prati finalni susret između Bajerna iz Minhena i Bajera iz Leverkuzena koji se igra 4. jula na Olimpijskom stadionu. Zahtev je odbijen, jer je u Berlinu trenutno zabranjeno okupljanje više od hiljadu ljudi.

-pročitajte još: „U Beogradu je živeo fudbal“

„Stvari se menjaju veoma brzo“ – prebrzo?

Navijači se ipak nadaju da će se ubrzo vratiti na stadione. Predsednik UEFA Aleksandar Čeferin im daje nadu: „Trenutno se stvari veoma brzo menjaju. Pre mesec dana nisam mogao da odgovorim ni na pitanje da li ćemo uopšte igrati“.

„Finalni susreti biće održani u Lisabonu i u Severnoj Rajni Vestfaliji. Iako je premijer te nemačke pokrajine Armin Lašet isključio mogućnost da se fudbalske utakmice ove sezone igraju pred publikom, UEFA je najavila da će početkom jula „preispitati“ situaciju i do sredine jula doneti odluku da li će se navijači vratiti na stadion.

Virusolog iz Hamburga prof. Jonas Šmit-Kanasit razume potrebu da se sada, s obzirom na pad broja slučajeva, želi više. „Još uvek smo u pandemiji. Još uvek se borimo s virusom za koji ne postoji vakcina ili visoko efikasni lekovi. Zato je važno da ostanemo oprezni“, kaže za DW Šmit-Kanasi, inače jedan od vodećih virusologa u Nemačkoj koji radi u Institutu „Bernhard Noht“, najvećoj nemačkoj istraživačkoj ustanovi koja se bavi tropskim i zaraznim bolestima.

-pročitajte još: Kakva sudbina čeka profesionalne sportiste posle korone?

Nekoliko stotina gledalaca po stadionu?

Za njega je svako okupljanje većih grupa ljudi povezano i s povećanim rizikom od zaraze. Pod tim podrazumeva i sportske događaje poput fudbalskih utakmica. Opasnost je sasvim realna: „Znamo da se virus korone širi kapljično. Kad pevamo, navijamo i vrištimo te kapljice širimo dosta daleko. Ostali ljudi mogu da ih udahnu i na taj način se zaraze.“

Upravo to se dogodilo nakon probe hora u SAD ili na misama u Nemačkoj. A na tribinama na fudbalskim stadionima ljudi su obično mnogo bliže nego u crkvi. Može li dakle to dobro da se završi?

Prof. Jonas Šmit-Kanasit kaže da su fudbalske utakmice s publikom moguće, ali i podseća: „Ne sa hiljadama, već s nekoliko stotina gledalaca. Fudbalski stadioni su u proseku opremljeni sa oko 45.000 sedišta. Tako velika masa ljudi znatno povećava rizik od zaraze“, upozorava virusolog.

On navodi i broj navijača za koji smatra da bi mogao da bude na stadionu. Međutim, to će razočarati većinu navijača: „Sa oko 300 gostiju u publici, rizik od zaraze bi bolje mogao da se kontroliše“, kaže Šmit-Kanasit. On je i sam navijač Union Berlina i priznaje da s tako malo navijača na stadionu nema prave atmosfere.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android