Pre trinaest godina Japan je doživeo najgori zemljotres u istoriji. Cunami koji je usledio uništio je cela područja zemlje i doveo do nuklearne katastrofe u Fukušimi. Desetine hiljada stanovnika bile su evakuisane.

Od tada, reaktori se stabilizuju. Izazov je izvlačenje velikih količina nuklearnog goriva koje je procurilo iz reaktora kako bi se zaustavilo dalje oslobađanje radijacije.

Ovaj težak zadatak mora biti izvršen u zgradama u kojima je radioaktivno zagađenje još uvek opasno visoko. I još uvek nije završen.

Tokyo Electric Power Co (TEPCO), operater elektrane, procenjuje da će rad na obezbeđenju lokacije trajati između tri i četiri decenije. Međutim, nedavna izveštavanja o napretku na terenu bila su uglavnom negativna.

TEPCO odlaže testiranje

U januaru je TEPCO objavio da će testovi uklanjanja radioaktivnog materijala iz reaktora broj 2 pomoću robotske ruke morati ponovo da se odlože zbog tehničkih problema.

Robot na daljinsko upravljanje sada bi trebalo da počne sa radom u oktobru, tri godine nakon prvobitnog plana.

I drugde ima problema: prve bespilotne letelice i robot poslati u zgradu reaktora broj 1 ranije ovog meseca morali su da budu povučeni. Oni su imali zadatak lociranja rastopljenog ostatka goriva koji curi iz reaktora i mapiranja drugih oštećenja.

Međutim, TEPCO tvrdi da se ostvaruje stabilan napredak i da je cilj razgradnje od 30 do 40 godina i dalje dostižan.

„Sigurno i postojano napredujemo sa svakim zadatkom koji je neophodan za postizanje glavnog cilja“, rekli su za DW iz kompanije.

Ova kompanija naglašava svoje uspehe, uključujući potpuno uklanjanje istrošenog nuklearnog goriva iz jedinica tri i četiri, kao i značajno smanjenje količine vode koja teče u komore ispod reaktora i koja je ozračena.

Osim toga, radioaktivna voda se uspešno tretira u skladu sa standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju pre nego što bude ispuštena u Tihi okean.

Teške okolnosti

Zapravo, uprkos brojnim izazovima, dosadašnji napredak može se smatrati uglavnom pozitivnim, kaže Vinsent Gorge, šef osoblja francuskog Visokog poverenika za nuklearnu energiju i jedan od tri međunarodna specijalna savetnika Japanskog društva za štetu.

„Nuklearni projekti su složeni“, kaže on za DW. „A posebno su specifični projekti gašenja. Glavni faktori koji ovde igraju ulogu su nesigurnosti o prvobitnom stanju postrojenja, kao i poteškoće u sigurnom upravljanju svim tokovima radioaktivnog otpada.“

Ta složenost je višestruko povećana na lokaciji u Fukušimi, objašnjava Gorge. „Čak i danas je pristup zgradama reaktora vrlo težak i zahteva potpuno daljinsko upravljanje kada je reč o mogućoj intervenciji.“

Veliki je izazov sprovesti istraživanje i dobiti jasnu predstavu o tome „šta treba učiniti, čak i pre razmatranja kako to treba učiniti“.

Najvažniji koraci sada su uklanjanje istrošenog nuklearnog goriva iz reaktorskih zgrada jedan i dva te prikupljanje i zbrinjavanje preostalog goriva iz jezgra.

Neće ostati problem više generacija

Gorge kaže da je plan od tri ili četiri decenije „cilj“, a ne rok: „Ovo nije trka, već strukturiran, pažljiv pristup korak po korak koji zahteva vreme u svakoj fazi kako bi se odredila najbolja strategija, kako kratkoročna, tako i dugoročna, kako bi sve proteklo bezbedno“, kaže Gorge i dodaje da su radiološki uslovi „izuzetno neprijateljski“.

Taj grub vremenski okvir od 30 do 40 godina ima dva cilja: pokazati da će sve trajati dugo, ali i pokazati da teret neće biti prenesen na više generacija. „Moramo gledati na ovaj cilj imajući to na umu“, kaže Gorge.

S obzirom na jedinstvene izazove u Fukušimi, bilo je neizbežno da će se operativni raspored razvijati. „Međutim, želeo bih da naglasim da su ta kašnjenja ostala mala i da je većina najavljenog ostvarena“, kaže Gorge i zaključuje: „U ovim uslovima, ono što je već učinjeno smatram izuzetnim postignućem.“