Međunarodna zajednica i dalje nema usklađen odgovor na rat u Siriji. Umesto zajedničkog delovanja, planirani napadi SAD protiv režima sirijskog predsjednika Bašara al Asada podelili su 20 vodećih industrijskih i zemalja u ubrzanom privrednom razvoju (G20). Posle samita u ruskom Sankt Peterburgu, američki predsednik, Barak Obama, sa svojim planovima za vojnu intervenciju u Siriji bez mandata UN, ostao je poprilično usamljen u krugu šefova država i vlada najvećih ekonomija na svetu. Ruski predsednik, Vladimir Putin, jedan od užih saveznika sirijskog režima, je nakon samita dodatno učvrstio svoj stav o neprihvatanju američkog vojnog udara na Damask. Zemlje, koje se zalažu za vojnu intervenciju su u manjini, poručio je Putin. On je Sjedinjene Američke Države upozorio da ne krše međunarodno pravo.

Teške odluke

Američki predsednik međutim navodi da je većina država G20 uverena da je Asadov režim koristio bojni otrov protiv stanovništva. "1.400 ljudi je ubijeno gasom, rekao je Obama i dodao da je od toga 400 dece. On je kazao da je svestan da većina država želi mandat UN po pitanju napada na Siriju, ali je i dodao: "Postoji vreme u kojem moramo da donesemo teške odluke." Naredne sedmice bi i američki Kongres u Vašingtonu mogao da da zeleno svetlo za napad na Siriju. Bela kuća je nakon samita u Sankt Peterburgu izdala saopštenje u kojem se navodi da će Sjedinjene Američke Države zajedno s drugih deset zemalja proglasiti sirijski režim odgovornim za korišćenje hemijskog oružja.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je nakon savetodavnih razgovora u Sankt Peterburgu izjavila: "U ovom trenutku još se ne nazire da bi moglo da dođe do rezolucije i jedinstvene ocene UN." Ipak, većina učesnika samita je uverena, dodala je Merkel, da u svakom slučaju mora da se pokrene politički proces. I zemlje poput Kine i Rusije moraju da daju svoj doprinos kako bi se organizovala jedna mirovna konferencija u Ženevi, naglasila je kancelarka.

Zbog sve napetije situacije oko Sirije ove subote (7.9.) se u litvanskom glavnom gradu Viljnusu sastaju ministri spoljnih poslova Evropske unije, kako bi razgovarali o strategiji za rešavanje sukoba u Siriji. U razgovorima učestvuje i šef američke diplomatije Džon Keri. Prema navodima diplomata, ministri EU žele da uvere Sjedinjene Američke Države da pre bilo kakve vojne intervencije pričekaju izveštaj inspektora UN, koji su istražili mesto na kome je u Siriji korišćeno hemijsko oružje protiv stanovništva.

Jedinstvo protiv poreskih varalica

Dok po pitanju Sirije nije postignuti nikakav napredak, zemlje G20 su se makar dogovorili oko nekoliko privrednih tema - koje i jesu bile razlog održavanja samita G20. Šefovi vlada i država G20 su se dogovorili o vremenskom planu za donošenje strožih pravila za takozvane banke u senci.

Pored toga, na samitu G20 je dogovoreno preduzimanje mera protiv poreskih begunaca i raznih trikova velikih koncerna za izbegavanje plaćanja poreza. Godine 2015. države G20 nameravaju da započnu s automatskom razmenom informacija da bi se na taj način pojačala borba protiv utaje poreza.

Autorke: Ulrike Kvast / Marina Martinović

Odg. urednica: Ivana Ivanović