Nije još mnogo ostalo do sastanka šefova vlada sedam vodećih zapadnih industrijskih zemalja: Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Japana, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Sastankom će predsedavati nemačka kancelarka Angela Merkel. To je dovoljan razlog da se sastanu i predsednici najvećih ekonomskih i industrijskih udruženja okupljeni u tzv. grupu „B7“, kako bi istakli svoje interese. Jer sedam najvećih industrijskih nacija ipak imaju udeo od 46 procenata u ukupnom globalnom bruto proizvodu. Čak 35 odsto svetske trgovine odlazi na njihove račune.

„Raspoloženje je bilo uglavnom dobro, i to ne samo zbog toga što smo sinoć odlično večerali“, kaže o dvodnevnom sastanku u Berlinu Ulrih Grilo, predsednik Nemačke privredne komore (BDI). Privredni šefovi svesni su sopstvenog značaja. Ali upravo značaj koji imaju za blagostanje u svojim zemljama, čini ih odgovornima za mnoge krize širom sveta.

„Svet je postao nesigurniji“, zaključuje Grilo. „Ove godine stojimo pred velikim političkim, socijalnim, ekonomskim i ekološkim izazovima – od međudržavnih sukoba, preko terorizma i socijalne nestabilnosti, do novih bezbednosnih pretnji.“

Rusija i dalje u prvom planu

Mnoštvo tema pokrenuto je u razgovoru predstavnika grupe B7 sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Frank-Valterom Štajnmajerom. Govorilo se i o Rusiji. „Naravno da je želja nemačkih privrednika da se ukinu sankcije i da što pre ponovo dođe da sastanaka G8 i B8“, kaže Grilo. „Jednostrano ukidanje tih sankcija, bio bi, međutim, pogrešan put.“ Za to najpre moraju da se ispune neki osnovni zahtevi. Na kraju krajeva, sankcije su uvedene zbog ruskog kršenja međunarodnog prava.

Predsednik BDI naglašava da je on uvek zastupao poziciju da je dugoročna pravna sigurnost važnija od kratkoročne dobiti. U razgovoru za predstavnicima privrede, nemački ministar spoljnih poslova ocenio je da su zabeleženi pomaci u sprovođenju Sporazuma iz Minska o obustavi vatre na istoku Ukrajine. „Nastavak sprovođenje tog dogovora predstavlja pravi put“, smatra Grilo. „Na tome mora dalje da se radi.“

Saopštenje sa „preporukama“

Međutim, još će potrajati dok se Rusija ponovo ne vrati za sto. „Mi delimo osnovne vrednosti kao što su demokratija, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, sloboda, otvorenost naših društava, kao i poverenje u tržišnu ekonomiju“, sažeo je predsednik BDI. Na toj osnovi bi trebalo da se bazira globalna agenda.

Kako bi to trebalo da se desi, grupa B7 predstavila je u saopštenju. „Industrijska inovacija za održiv svet“, to je dokument na 21-oj stranici koji je uručen kancelarki Angeli Merkel prilikom susreta u njenom kabinetu. Na listi „preporuka“ su, između ostalog, i održivost globalnog snabdevanja, energetska i klimatska politika, efikasno korišćenje resursa, kao i zdravstvena politika.

Zemlje-članice G7 morale bi da se dogovore oko reformi za viši rast. Iako se svetska privreda, posle finansijske krize, stabilizovala, „nema razloga da se sedi skrštenih ruku“. Prepreke za investicije morale bi da se otklone, kao i da se uspostavi zdrava konkurencija.

Trgovina i energija

Zabrinjava, međutim, trgovinska politika. Slobodna svetska trgovina je u opasnosti: „B7 žali što je globalna tendencija za protekcionizmom ostala nesalomiva.“ Izlaz bi bio zaključenje Sporazuma o slobodnoj trgovini. Sedam privrednih saveza odlučno podržavaju Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD. Sve strane, smatraju, imaće velike koristi kada se u transatlantskoj trgovini ukinu trenutne carine koje danas iznose deset milijardi dolara. Zahteva se što ranije sprovođenje sporazuma sa Svetskom trgovinskom organizacijom o trgovinskim olakšicama.

Zahtev za zdravom konkurencijom posebno se naglašava u kontekstu energetske politike. Diskusija o sigurnoj, povoljnoj i čistoj energiji, deo je globalne agende, ističe predsednik BDI Grilo i dodaje da ona ne bi smela da se vodi samo na nacionalnom ili evropskom nivou. Sve strane morale bi da pruže uporediv i ambiciozan doprinos koji je moguće proveriti. Individualni nacionalni putevi samo bi opeteretili privredu.

Apel za fosilna goriva

Jasno se vidi da privredna udruženja žele da budu konsultovana i kada se krajem godine na Svetskom samitu o klimatskim promenama u Parizu budu donosile odluke. „Postizanje sporazuma o klimatskim pitanjima, važan je zadatak“, naglašava Grilo. „Ipak, verujemo da je stručno mišljenje privrede neophodno kako bi ciljevi zaista bili postignuti.“

Udruženja privrednika ukazuju da ne žele da u potpunosti odustanu od korišćenja uglja, gasa i nafte. „Napori za zaštitu klime trebalo bi da se kreću u pravcu poboljšanja efikasnosti i novih tehnologija. Istovremeno, oni ne bi trebalo da sprečavaju kompanije da odgovorno proizvode fosilna goriva i ponude ih na tržištu“, stoji u saopštenju B7.