Prva najava onoga što nemački ministri nadležni za energetiku, zaštitu klime i biološku raznolikost žele da postignu u godini predsedavanja Grupom sedam vodećih industrijskih država (G7) objavljena je još u januaru. Ali to je bilo pre ruskog napada na Ukrajinu, koji je mnogo toga što je bilo izvesno jednostavno poništio. Sada se ministri G7 za klimu i životnu sredinu sastaju u Berlinu, samit traje od srede 25, do petka 27. maja.

Još u januaru, nemački ministar privrede i klime Robert Habek (Zeleni) je rekao: „Moj cilj je da G7 pruži jasan signal za međunarodnu saradnju i multilateralizam.“ A ministarka za zaštitu životne sredine Štefi Lemke, takođe iz redova Zelenih, naglašava da pre svega želi da ograniči negativan trend izumiranja vrsta. I dodaje: „Održivo korišćenje resursa, prilagođavanje efektima klimatske krize i ekološki održivi lanci snabdevanja trebalo bi da budu prioriteti u godini predsedavanja Nemačke grupom G7.“

-pročitajte još: Svet pogađa više međusobno povezanih kriza

Habek je sada menadžer za energetska pitanja

No, rat je mnogo toga promenio. Ministar Habek sada je pre svega krizni menadžer po pitanju energetike. On grozničavo traga za alternativama ruskoj nafti i gasu. Potpisao je dodatne sporazume o snabdevanju gasom sa Norveškom, Katarom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

I upravo se iz njegovog kabineta ove nedelje saznalo da će nemačke termoelektrane na kameni ugalj, koje je trebalo ugasiti na osnovu planova o postupnom odustajanju od korišćenja uglja, ostati na raspolaganju do marta 2024. Cilj je da one mogu da „uskoče“ ako ruski predsednik Putin ovog leta potpuno zavrne slavine za gas. Dakle, više uglja umesto relativno ekološki prihvatljivijeg gasa.

Dvostruko nemačko predsedavanje

Zbog raspodele nadležnosti unutar nemačke vlade, dva ministra će predsedavati sastanku G7 u Berlinu: Habek je odgovoran za zaštitu klime, a Lemke za zaštitu vrsta i zaštitu okeana, što je takođe na dnevnom redu sastanka.

Organizacije za zaštitu životne sredine kao što je „Grinpis“, prvenstveno se fokusiraju na energetsku politiku. Gripisov stručnjak za klimu Martin Kajzer, za DW kaže: „Na predstojećem sastanku G7 Robert Habek će morat da dokaže da rat u Ukrajini ne vodi samo do promene na globalnom tržištu uglja, nafte i gasa, već i do drastičnog smanjenja fosilnih ubica klime.“ Ako G7 predstavlja novu zajednicu vrednosti, morali bi, kaže Kajzer, do 2035. u potpunosti da prebace proizvodnju električne energije na solarnu i energiju vetra, da prekinu zavisnost od gasa i potpuno prestanu sa korišćenjem uglja do 2030. „Ostaje da se vidi da li će ministar Habek imati hrabrosti da u tom pravcu pokrene pre svega SAD i Japan“, kaže predstavnik Grinpisa.

Renesansa uglja?

Ostaje dakle da se vidi da li će nemački ministar to uspeti. Japan, na primer, u svojoj eletro-mreži ima 140 termoelektrana na ugalj, a u izgradnji je još 16, čije je planirano trajanje – nekoliko decenija. Ta zemlja nije odlučila da postupno izbaci ugalj, ali to nije tako samo u Japanu.

„Nažalost, postaje sasvim jasno da bi moglo biti veoma teško brzo izbaciti ugalj“, kaže Otmar Edenhofer, direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu (PIK). S obzirom na to da su cene gasa zbog rata rasle brže od cena uglja, nastavlja se, kaže, „renesansa uglja“, naročito u Aziji.

Oxksfam: G7 mora da unapredi klimatsko finansiranje

Jan Kovalcig, stručnjak za klimu ekološke grupe Oksfam, podseća bogate zemlje G7 na rezolucije donete na prošlim klimatskim konferencijama UN i kaže da bi one konačno trebalo da ispune ono što je davno obećano: finansiranje zaštite klime sa sto milijardi američkih dolara godišnje.

Kovalcig je za DW rekao: „Planovi SAD su trenutno znatno iza prošlogodišnjih obaveza, a nemačka vlada neće predvideti potrebna povećanja u savezni budžet za 2022, odnosno neće postupno povećati sredstva za finansiranje zaštite klime na šest milijardi evra godišnje do 2025. Dakle upravo Nemačka, i to u godini nemačkog predsedavanja G7!“

Ministarka Lemke želi da promoviše zaštitu vrsta

Ministarka životne sredine Štefi Lemke najavila je da na sastanku G7 namerava da se prvenstveno usredsredi na zaštitu vrsta. Na jesen će se u Kumingu u Kini održati konferencija UN o zaštiti vrsta, koja je poslednji put odložena zbog pandemije korone. Glavni zahtev je zaštita 30 odsto kopnenih i morskih površina do 2030. godine. Pitanje je, međutim, da li će do toga doći.

U jednom dramatičnom pozivu za pomoć, vodeći nemački stručnjaci pozvali su vladu da u okviru predsedavanja G7 učini više za biološku raznolikost. Više od 30 naučnika potpisalo je apel, među njima i direktor berlinskog Prirodnjačkog muzeja Johanes Fogel. U to tzv. „Berlinskoj deklaraciji“ se navodi: „Bez brzih, dalekosežnih i sveobuhvatnih mera, postoji rizik da će naša planeta izgubiti milion vrsta tokom sledećih nekoliko decenija i da će prosečna globalna temperatura da poraste za tri stepena.“

Velikih obećanja ne nedostaje

Bez obzira na to da li je reč o zaštiti vrsta ili klimatskoj krizi: ciljeva ne nedostaje. SAD su, recimo, pod predsednikom Džozefom Bajdenom odlučile da se elektroenergetski sektor do 2035. godine potpuno dekarbonizuje. A Nemačka želi da bude klimatski neutralna do 2045. godine – to piše u koalicionom sporazumu SPD, Zelenih i FDP.

U ovom trenutku, međutim, globalna energetska kriza gura u drugi plan sve te dobre namere. A klimatske promene i gubitak vrsta napreduju. Nedavni izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO) iz Ženeve pružio je sumornu sliku i najavio nove negativne rekorde porasta nivoa mora i zakiseljavanja okeana.

Negativni rekordi očekuju se pre svega po pitanju koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao: „Moramo da zaustavimo emisiju koju izazivaju fosilna goriva i ubrzamo prelazak na obnovljivu energiju, pre nego što spalimo sopstvenu kuću.“ Ostaje nada da će ministri klime i životne sredine G7 u Berlinu preduzeti bar neke male korake u tom smeru.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.