Govoreći o Severnoj Koreji, posle razgovora u Londonu, Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg, domaćin sastanka Grupe osam najvažnijih industrijskih nacija, koristio se najjačim rečima koje su diplomatama na raspolaganju: "Na najoštriji način, oštro koliko god je to moguće, osuđujemo težnju Severne Koreje za nuklearnim naoružanjem i interkontinentalnim raketama.“

„Ako severnokorejski režim ne prekine ratnu retoriku i eskalaciju, onda se ne mogu isključiti dalji koraci kao što su nove sankcije ", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele.

Jedinstvena pozicija prema Severnoj Koreji

"Razlog zbog kojeg se ratna retorika zaoštrava je svakako važan, ali nije odlučujući. Odlučujuće je da od retorike ne nastane pravi rat. I zato je sada važno da kao međunarodna zajednica govorimo jednim glasom i da jedinstveno i delujemo. Znači, ne samo zapadne zemlje već i Kina i Rusija. Moj utisak je da obe zemlje to žele" rekao je Vestervele.

Međutim, nijedna od zemalja G8 nema neki uticaj na Severnu Koreju. Jedina zemlja koja stvarno ima uticaj i njen jedini preostali saveznik, to je Kina, kaže politikolog i stručnjak za G8, Hans Maul sa univerziteta u Triru.

"Ono što igra izvesnu ulogu je to da Rusija, koja ima mali uticaj na Severnu Koreju, okreće leđa Pjongjangu i jasno signalizuje da joj je novonastala situacija veoma neprijatna. Ali kada je u pitanju Severna Koreja i celo Korejsko poluostrvo, naravno, pored SAD, odlučujuća je supersila Kina."

Ministri inostranih poslova G8, nisu najavili nikakve konkretne mere prema Severnoj Koreji, ukoliko ta zemlja bude ispalila rakete, iduće sedmice u čast osnivača države.

Dok su Rusija i još sedam vodećih industrijskih nacija (Japan, SAD, Kanada, Francuska, Italija, Velika Britanija, Nemačka) po pitanju Severne Koreje sličnog mišljenja, kada je bilo reči o građanskom ratu u Siriji, osetne su bile razlike u stavovima.

Američki državni sekretar Džon Keri i ministar inostranih poslova Nemačke Gido Vestervele razgovarali su u Londonu sa predstavnicima sirijske opozicije. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov i dalje podržava sirijsku vladu i predsednika Asada.

Naoružavati opoziciju u Siriji – ili ne

Gido Vestervele izjavio je da je situacija u Siriji "užasna", ali da više oružja u Siriji na bi automatski značilo manje mrtvih. Nemački ministar spoljnih poslova sa skepsom gleda na kraj evropskog embarga na oružje za sirijske pobunjenike. Istovremeno, on je upozorio na radikalizaciju opozicije: Islamski teroristi mogli bi da "Damask vide samo kao stanicu na putu ka Jerusalimu." Francuska i Britanija, međutim, zalažu se za okončanje embarga.

Upitan o ruskom stavu prema Siriji, ministar spoljnih poslova Vestervele, je rekao da, kao što se i pretpostavljalo, do promene u Londonu nije došlo. Međutim, njegov utisak je da svih osam država kaže: "Situacija u Siriji je toliko loša, da tako više ne može da ide." Šta to znači u konkretnom smislu, "tu se mišljenja još razilaze."

Po mišljenju Nemačke, jedini izlaz je politički proces koji će dovesti do dijaloga između sirijske opozicije i umerenih elemenata u vladinom lageru. Sirijski opozicioni lideri u Londonu su se ponovo izjasnili za politički proces. Zapadne diplomate se nadaju da bi i na kraju Rusija mogla da podrži takav jedan proces.

Autor: Bernt Rigert / Dijana Roščić

Odg. urednik: Ivan Đerković