Prekojadranski, odnosno Transjadranski gasovod (TAP) trebalo da prolaze kroz sever Grčke i Albanije do južne Italije gde bi bio spojen sa već postojećom mrežom. Iz čitavog projekta bi bila isključena Rusija. Finansiranje južnoevropskog gasnog koridora bilo je upitno nakon što su u februaru nemački energetski koncern E.on i francuski Total izrazili želju da napuste taj projekt, što su krajem septembra i učinili. Ali, u međuvremenu je spreman novi investitor. Enagas, jedan od najvećih ponuđača gasa u Španiji, preuzeće većinu udela finansiranja od E.ona. Najvažniji investitori u Prekojadranski gasovod i dalje su britanski energetski džin BP, norveški Statoil i azerbejdžanski državni koncern Socar - sa po 20 odsto udela.

"Žao nam je, naravno, da su Eon i Total odustali, ali svako preduzeće mora da proceni uklapa li se ta investicija u njihov portfolio", kaže trgovački direktor TAP projekta, Luc Landver u razgovoru za DW. Španski ponuđač gasa Enagas je u svakom slučaju jak i donosi konkretna, specifična iskustva. Utoliko će TAP iz promene investitora izaći jači, smatra Landver.

Pripremne investicije, poput prilaznih puteva počeće već 2015. godine, potvrdio je direktor u sredu (1.10.) na energetskoj konferenciji "Balkans and the Adriatic Oil & Gas Summit" u Atini. Prve isporuke gasa iz azerbejdžanskoga izvora, gasnog polja Šah Deniz, koji navodno raspolaže sa više od milijardu kubnih metara gasa, trebalo bi počnu početkom 2020. godine. Prekojadranski gasovod će, kako se najavljuje, pokrivati do 20 odsto evropskih potreba za gasom.

Ključna uloga poverena Grčkoj

Od 880 kilometara planiranog gasovoda, 540 kilometara prolazi kroz Grčku, čime ta zemlja koju potresa teška kriza dobija ključnu ulogu u realizaciji projekta. Još 2013. su Grčka, Albanija i Italija u Atini potpisale sporazum o izgradnji TAP-a i time jasno dale do znanja da su za taj projekt spremne da ulože milijarde evra.

Ipak postoje određene poteškoće. Još nije utvrđeno kuda bi tačno trebalo da prolazi gasovod preko severne Grčke, s obzirom na to da više gradova, opština i građanskih inicijativa protestuje protiv planova izgradnje i zahteva promenu trase. Prema pisanju grčkog lista Ta Nea postoji više od 140 zahteva za promenu trase. Konzorcijum za izgradnju gasovoda obećava da će sve prigovore preispitati i sprovesti "socijalni investicioni program" u dogovoru sa opštinama na licu mesta, kako bi projekt naišao na veću podršku.

Ni postupak izdavanja dozvola ne prolazi uvek bez poteškoća. Puno vremena uzima pre svega obrada zahteva za zaštitu životne sredine. Ali izgleda da je čekanju došao kraj, kaže grčki ministar za energiju Janis Maniatis. "Sa zadovoljstvom vam danas mogu saopštiti da sam pre otprilike 20 dana odobrio zahteve za zaštitu okoline u vezi sa projektom TAP. Dakle, s moje tačke gledište vremenski dobro sotjimo", izjavio je Maniatis u razgovoru za DW.

Ali, za nove nedoumice pobrinula se grčka levičarska opoziciona stranka Siriza, najavom da će u slučaju pobede o nekim delovima sporazuma za izgradnju Prekojadranskog gasovoda ponovo pregovarati. Maniatis je već u parlamentu vodio manje prepirke sa levičarskim poslanicima, koji se protive tom projektu, a u razgovoru za DW ovaj socijalista tvrdu da nema razumevanja za kritike opozicije. Nezamislivo je da se o jednom projektu od evropskog značaja ponovo pregovara, kaže Maniatis. Osim toga, poštovani su svi propisi, uključujući i one koji regulišu nadmetanje za određenje projekte i garantuju transparentnost. Zato nema razloga za promenu sporazuma, kaže grčki ministar energije.

Pristup evropskim energetskim mrežama

Izgleda da Prekojadranski gasovod nije privlačan samo zato što nudi povoljan pristup zalihama gasa u Kaspijskom području. Državama koje u tom projektu učestvuju stalo je da se ponovo pozicioniraju na evropskom energetskom tržištu. Primera radi Albanija do sada nije imala pristup evropskim energetskim mrežama. Sada bi se to moglo promeniti, kaže albanski zamenik ministra za energiju i industriju, Dorian Duka u razgovoru za DW. "Projektom TAP Albanija postaje deo južnoevropskog gasnog koridora i time delom energetskih mreža u regionu", objašnjava Duka. Osim toga od izgradnje gasovoda Albanija očekuje strane investicije vredne oko milijardu evra, a tako i nova radna mesta i veće poreske prihode.

Još važnije je to što dugoročno planiranje u Tirani predviđa spajanje Prekojadranskog gasovoda sa planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom (IAP), koji bi gas trebalo da distribuira do opskrbnih mreža zemalja jugoistočne Evrope. "Time bi Albanija postala čvorište za raspodelu gasa u pravcu zapadnog Balkana – na primer prema Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj", raduje se Dorian Duka. Slična razmišljanja imaju i u severnoj Grčkoj. Odatle bi jedan grčko-bugarski gasovod dug 180 kilometara trebalo da transportuje gas iz Azerbejdžana prema Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj.

Nepoželjna konkurencija iz Rusije?

Ništa manje bitno jeste i pitanje, kako na sve to gleda Rusija? Da li Moskva na Prekojadranski gasovod gleda kao na konkurenciju Južnom toku, kojim bi od 2018. ruski gas, zaobilazeći Ukrajinu, preko Crnog mora trebalo da stigne do Bugarske i zapadne Evrope. Gotovo svi učesnici konferencije "Balkans and the Adriatic Oil & Gas Summit" negiraju da je reč o konkurenciji. Za grčkog ministra energije Janisa Maniatisa to pitanje se uopšte ne postavlja. Narednih godina će Evropa ionako biti potrebno dodatnih 100 milijardi kubnih metara gasa, pa će joj dobro doći svaka isporuka gasa i svaki novi gasovod, objašnjava grčki političar.

To mišljenje deli i Teodoros Cakiris, profesor asistent za geopolitiku na Univerzitetu u Nikoziji na Kipru. Južni tok i Prekojadranski gasovod nisu konkurencija. "Južni tok ne povećava zavisnost Evrope od uvoza ruskog gasa i neće osvajati nove delove tržišta, nego nudi alternativnu mogućnost za već dogovorene isporuke gasa. U tom smislu, TAP nije ozbiljna konkurencija, zbog malog kapaciteta. Južni tok može da isporuči i do 150 milijardi kubnih metara godišnje. Prekojadranski gasovod najviše 20 milijardi u 2025. godini", dodaje Cakiris.