Gde je nestalo „El Čapovo“ blago?
6. avgust 2019.
Šta biste uradili da imate 12,6 milijardi dolara? Gde biste sakrili taj novac? To je pitanje koje već nekoliko dana postavljaju vlade SAD i Meksika – nakon što je jedan sud u Njujorku naredio da se zapleni novac od meksičkog narko-lorda Žoakina „El Čapoa“ Guzmana. Šefa zloglasnog Sinaloa-kartela. Čoveka koji je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador upravo tu svotu deklarirao je kao – vlasništvo Meksika. To je pitanje „pravednosti“, dodao je. S druge strane, njegovi prethodnici i njihove vlade za 18 godina tzv. rata protiv narko-mafije, u potpunosti su zakazale kada je reč o konfiskovanju imovine „El Čapoa“ i njegove porodice.
Vlada SAD nije nimalo bolja. Marijel Kolon, pravnica u „El Čapovom“ timu u Njujorku, telefonski mi je prenela da vlada Sjedinjenih Američkih Država do sada nije ništa zaplenila.
„Nije se pronašla nikakva imovina koja je upisana na ime Guzman Loera. Iznos od 12 milijardi je smešan. Gospodin Guzman nema taj novac“, rekla mi je Marijel Kolon. Poznati advokat Džefri Lajtman, glavni branilac „El Čapoa“, čovek čiji su klijenti i mafijaški bosovi poput Džona A. Gotija, nakon presude koju je izrekao sudija Brajan Kogan bio je prilično ironičan: „Ako nema imovine, onda ništa i ne može da se plati.“ Lajtman je dodao: „Koliko se već dugo traži njegova imovina? Nekoliko decenija?“
Bela kuća je još pre presude najavila da novac koji se zapleni od „El Čapoa“ namerava da iskoristi za izgradnju zida između Meksika i SAD. A za šta bi novac mogao da se iskoristiti u Meksiku? Dovoljno je pogledati u bilans javnih rashoda za 2019. pa da se shvati da bi vlada Lopeza Obradora s tih 12,6 milijardi dolara praktično mogla da finansira kompletan godišnji budžet pravosuđa, odnosno sve institucije unutrašnje i nacionalne bezbednosti. U njihovo područje rada spada i borba protiv organizovanog kriminala. Oni bi trebalo da prate mafijaške šefove poput „El Čapoa“, hvataju ih i kažnjavaju. Ali zašto do sada ni američka, a ni meksička vlada nisu uspele da pronađu ni delić procenjene imovine „El Čapoa“?
Gubitak novca boli više od gubitka slobode
Stvarni poraz teškog zločinca nije presuda na doživotni zatvor, već gubitak njegove nagomilane imovine, objašnjava Roberto Skarpinato, italijanski državni tužilac iz Palerma, koji se već 25 godina bori protiv organizovanog kriminala – i koji je veoma uspešan kada je reč o zapleni imovine sicilijanskih mafijaša. Samo između 2008. i 2010. godine Skarpinato je mafiji „oteo“ pet milijardi dolara.
„Mentalitet tih ljudi je takav: dok sedim u zatvorima, moj novac napolju radi za mene. Iako sam u zatvoru, ja sam osigurao budućnost moje porodice. Moja reč još ima težinu, dakle nisam propao“, objašnjava Skarpinato.
On dodaje da se zaplenjeni novac u Italiji „integriše“ u državni budžet i da se uglavnom koristi za isplatu odštete žrtvama mafije. Zaplenjena imovina u obliku nekretnina može da se koristi za socijalne projekte: kao mesto utočišta, za državne službe, centre za prevenciju zavisnosti. Preduzeća koja su direktno ili indirektno bila u vlasništvu mafije, prelaze u državno vlasništvo.
Italija kao uzor
Sve to lepo zvuči, ali gde je sad „El Čapov“ novac? „U Italiji istragu o imovini pokrećemo istovremeno s istragom o mogućim krivičnim delima“, naglašava državni tužilac. „Čim uspešno okončamo istragu, te osobe se hapse i mi plenimo njihovu imovinu kako bismo sprečili da ona nestane.“
Čim se uhapsi neki član mafijaškog klana, pokreće se dalja istraga kako bi se pronašla imovina koja je skrivena „dublje“. A predmet te istrage je i rodbina uhapšenog: supruga, deca, braća, rođaci i druge osobe od njihovog poverenja kao što su prijatelji, prijateljice, ljubavnici i ljubavnice itd.
U Italiji se oštro kažnjava i pogrešno deklarisanje vrednosti imovine. A čim se kod mogućih saučesnika pojave naznake da poseduju vrednu imovinu, odmah počinje nova istraga: „Ukoliko neka nekretnina nije u skladu s poreskom prijavom, odnosno ako se ne može podneti dokaz o zakonitom sticanju imovine, ta nekretnina se konfiskuje“, kaže Skarpinato.
U istom nedelji u kojoj je izrečena presuda „El Čapou“, Državno tužilaštvo u Palermu sprovelo je zajedničku operaciju s američkom vladom – u Palermu i u Njujorku. Uhapšeni su članovi klanova Koza Nostra Inseriljo i Gambina. Tokom akcije prisluškivanja jedan član klana Inseriljo je rekao: „Najgore je kad ti zaplene imovinu.“
Trgovina drogom
„El Čapovi“ milioni verovatno nikada neće biti pronađeni. Za to vreme. njegova ćerka Alehandrina Gizele Guzman Salazar u julu je predstavila svoju modnu kolekciju „El Chapo 701“. Broj u imenu kolekcije aludira na mesto na koje je magazin „Forbs“ postavio njenog oca na listi najbogatijih ljudi sveta. Nju su uzgred 2012. uhapsile američke vlasti, nakon što je pokušala da uđe u SAD s falsifikovanim dokumentima. Dva meseca provela je u zatvoru i onda je proterana u Meksiko.
Njena modna firma predstavlja se veb-stranice, a ima i profil na Fejsbuku. Sedište preduzeća je u gradu Gvadalahari, u meksičkoj saveznoj državi Halisko. U paleti (skupih) proizvoda izdvaja se i jedan kožni kaiš s vezom od srebrnog konca – cena je 770 dolara. Na mušterije čeka i novčanik ukrašen nitima srebra. Cena: 180 dolara. Osim toga, u asortimanu su i ženske i muške majice s likom Guzmana Loere. Neki proizvodi već su rasprodati.
„Rođen u brdima, skromni prodavac pomorandži s velikim ciljevima i mnogo ambicija, ponosan na svoje poreklo, prijatelj sveta, odlučan, pažljiv vođa svojih ljudi, s jakim ciljevima i idealima, hrabar, harizmatičan i častan…“ Tako glasi reklamna poruka s kojom ćerka opisuje svog oca kriminalca čije ime komercijalizuje.
„Stvarna moć kartela Sinaloa ’El Čapo’ je, kao i u svakoj drugoj kriminalnoj organizaciji, ekonomska moć. Zahvaljujući njoj može ilegalno da se bavi svojim poslovima“, kaže italijanski lovac na mafijaše Skarpinato. „Oni mogu da potkupe vlasti, mogu da finansiraju ratove narko-kartela. To je bezlična moć koja nadilazi figuru šefa narko-mafije. Nije dovoljno proganjati pojedince, mora se slomiti njihova ekonomsku moć.“
Novinarka i autorka Anabel Hernandez godinama istražuje i piše o narko-kartelima i korupciji u Meksiku. Nakon više pretnji smrću napustila je svoju domovinu i sada živi u Evropi. Ove godine DW ju je odlikovao Nagradom za slobodu govora.