Zemljotresi, erupcije vulkana, suše. Tajfuni i poplave.  Na Filipinima takvi prirodni događaji spadaju u svakodnevicu. Tajfun Jagi je nedavno izazvao izlivanje reka, velika klizišta, u bujicama i u klizištima život je izgubilo 14 ljudi. To je bio peti po redu tajfun na Filipinima od maja.

Filipini su „zemlja visokog rizika" kaže Katrin Ratke, profesorka humanitarne pomoći i prevencije katastrofa na Rurskom univerzitetu u Bohumu. Ona naučno razrađuje Svetski izveštaj o rizicima za „Savez razvoj pomaže". U Izveštaju su analizirane i rangirane 193 zemlje.

Iza Filipina, ove godine su Indonezija, Indija, Kolumbija i Meksiko. "Te zemlje su veoma često i velikim intenzitetom pogođene ekstremnim prirodnim događajima",kaže Ratke za DW. "To označavamo kao visoku ekspoziciju".

Nisu odlučujuće samo učestalost i snaga  oluja, zemljotresa i suša.

Vulnerabilnost – dakle, ranjivost društava je važan faktor: „To znači da ta ljudska društva malo šta mogu da suprotstave prirodnim opasnostima. Jer su, na primer, siromašna, imaju raširenu korupciju, lošu zdravstvenu zaštitu ili nemaju funkcionalnu zaštitu od katastrofa”.

Indeks ovog Izveštaja pokazuje da se osam od deset najranjivijih zemalja nalaze u Africi. Samo Avganistan i Jemen u kojima decenijama traju oružani sukobi, imaju sličnu poziciju. U tim zemljama nema dovoljno lekara i bolničkih ležajeva, pa više ljudi umire od posledica prirodnih katastrofa.

Ranjivost se može smanjiti

Ako neka zemlja investira u preventivu, onda neki prirodni događaj ne mora da se pretvori u katastrofu velikih razmera za puno ljudi. To objašnjava solidna mesta na listi bogatijih zemalja kao što su Australija ili SAD – iako u njima postoji velika verovatnoća da će biti pogođene ekstremnim prirodnim događajima poput suše, zemljotresa ili orkana.

„Kina pokazuje da iz kriza i katastrofa može nešto da se nauči i da se može smanjiti rizik od katastrofa", kaže Ratke. Zemlja je trenutno na 22. mestu liste – 12 mesta se popravila u odnosu na prethodnu godinu. 

„To je pre svega zbog toga što je Kina kao reakciju na pandemiju koronavirusa uspela da bitno smanji svoju vulnerabilnost". Prema njenim rečima, Kina je mnogo investirala u svoj zdravstveni sistem, na primer, gradeći nove bolnice i sprovodeći opsežne kampanje vakcinisanja. „Ono što svetski indeks rizika ne odražava jeste činjenica da je sve to bilo na račun prava i sloboda stanovništva", dodala je Ratke.

Rat može pojačati prirodnu katastrofu

Na listi se ocenjuju samo opasnosti od prirodnih katastrofa, ali ne i od ratova i sukoba. „Ipak, sve više vidimo da dolazi do povezanosti. Sve češće se pojavljuju ekstremni prirodni događaji između ostalog i zbog klimatskih promena. Oni pogađaju konfliktna područja i njihov efekat se pojačava", kaže Ratke. U Izveštaju se takve pojave nazivaju „višestruke krize".

Pokazalo se da se posle prirodnih katastrofa povećava broj naoružanih grupa. One regrutuju osiromašene ljude bez korena. Osim toga, rasplamsava se borba za resurse kao što su voda, hrana, energija – pa često i za humanitarnu pomoć. Tako prirodne katastrofe mogu da zaoštre postojeće konflikte.

"Međutim, zamislivo je da ekstremni prirodni događaji otvore mogućnost sporazumevanja strana u sukobu". To se dešava kada sve strane shvate da moraju da se udruže da bi organizovale pomoć i obnovu. Tako je u Aćehu u Indoneziji posle snažnog cunamija 2004. okončan oružani sukob koji je trajao decenijama.

Vera u zajedništvo pomaže u nevolji

Ako zemlje žele da smanje svoju ranjivost od prirodnih katastrofa, onda se ne grade samo nasipi, sistemi upozorenja ili formiraju spasilačke ekipe. „Investicije u obrazovanje i zdravstvo ili smanjivanje društvenih nejednakosti imaju veoma dobar uticaj na smanjenje ranjivosti", kaže Ratke. Ona dodaje da je i suzbijanjem korupcije zemlja bolje zaštićena od posledica prirodnih katastrofa.

Srećom, prema njenim rečima, postoji mnoštvo mera, koje mogu da se preduzmu. Neke ne mogu da se izraze brojevima ili predočiti na nekoj listi. Na Filipinima, recimo, vera i podrška porodice i komšiluka imaju veliku ulogu u prevladavanju posledica ekstremnih prirodnih događaja.

Ratke naglašava da čovečanstvo može da utiče na ekspoziciju, dakle na verovatnoću ekstremnih događaja. „Naime, ekpozicija naspram prirodnih opasnosti, direktno je povezana sa klimatskim promenama". Ona objašnjava da će čovečanstvu pretiti manje prirodnih katastrofa, ako mu pođe za rukom da ograniči globalno zagrevanje.